Mlada i atraktivna japanska pijanistkinja Aisa Iđiri (Aisa Ijiri), koja radi u Londonu, na Kraljevskoj akademiji (Royal Academy), održaće koncert 15. novembra u gradskoj Skupštini. Ona je priznata Stenvej umetnica, pa smo je pitali šta to znači, kako se oseća kao uspešna poslovna žena u muzičkom svetu i još ponešto.
WANNABE MAGAZINE: Šta zapravo znači biti Stenvej umetnica i kako si to postigla?
AISA IĐIRI: To je velika čast! Viđala sam fotografije najvećih pijanista uramljene u “Steinway Hall of Fame” u Londonu. Rahmanjinov, Rubinštajn, Horovic, Aškenayi, Polini, Argerič (Rachmaninoff, Rubinstein, Horowitz, Ashkenazy, Pollini, Argerich) samo su neki velikani čija će imena, snimci i umetničko nadahnuće živeti večno u istoriji pijanizma. Kada sam pozvana da postanem Steinway Artist, tek sam bila u dvadesetim. Možete zamisliti moje oduševljenje! Oduvek sam volela da sviram na Stenvej klavirima. Volim zvuk, dodir, osećaj i inspiraciju koju mi ti instrumenti donose. Ali sama činjenica da ste Stejnvej umetnik otvara mnoga vrata. Ljudi koje sam upoznala i sa kojima sam radila, gde sam svirala i šta sam sve doživela, celokupni nauk mi je doneo obilje inovacija, razvoj, strast i jačanje volje. A upravo su to posebni “začini” – ključne ideje za projekte. Ne mogu spremiti “moje specijalitete” bez ovih, pravih začina!
Kako bi opisala svoju povezanost sa instrumentom – da li ti vladaš klavirom, da li za tebe instrument ima dušu koju treba da osetiš i kakav treba da bude da bi bila potpuno zadovoljna i mogla vrhunski da se izraziš?
Rekla bih da je to kao zaljubljivanje. Svaki instrument ima svoje boje, karakter i način na koji reaguje na mene, na koji mi odgovara. Neki su izazovniji, neki jednostavni, neki me kompletno iznenade i podstaknu. Kao i sa ljudima, naprosto i sa instrumentima nekada samo jednostavno “kliknete”. Zaljubila sam se u nekoliko njih. Wow… To je bio izvanredan osećaj! Mogu samo da sednem, sviram, “potonem” u svet zvuka i živim u čaroliji beskrajne imaginacije i kreacije.
Koje su bile ključne tačke (prekretnice) u tvom razvoju, ko su tvoji uzori i najveći uticaji?
Svi moji učitelji, veliki pijanisti i profesori sa kojima sam radila u Mađarskoj, Poljskoj, Francuskoj, Švedskoj i Londonu su bili izvanredni uzori. Ali posebnu zahvalnost osećam prema prof. Gordon Fergus-Tompsonu (Gordon Fergus-Thompson) sa Royal College of Music koji me je podržavao i ohrabrivao kada sam prelazila veoma nesiguran “most” nakon diplomiranja, a pred započinjanje profesionalne karijere.
