Svako kome kutura bar malo znači, čuo je za Aju Jung koja je zavidnim entuzijazmom uspela da umetnost igre postavi na visoko mesto u Srbiji. Dvanaest godina za redom ona organizuje Beogradski festival igre, na kome se iz godine u godinu pojavljuju mnoge svetske zvezde. Njena upornost je rezultirala time da je ovaj festival i od strane vlasti prepoznat kao izuzetan kulturni događaj.
Aja Jung svoje znanje svakodnevno prenosi deci u internacionalnoj baletskoj školi u Beogradu, a istovremeno je direktor Nacionalne fondacije za igru i potpredsednik Svetske plesne alijanse.
U iščekivanju 12-og Beogradskog festivala igre, koji se održava od 23. marta do 9. aprila, Aja Jung nam je otkrila ko će nastupati. U ekskluzivnom intervjuu za naš magazin pričala nam je i o svemu što radi, kako se neguje i koji su joj profesionalni izazovi.
WANNABE MAGAZINE: Po prvi put ove godine Beogradski festival igre je dobio pokroviteljstvo Ministarstva kulture Srbije. Šta to za vas znači?
AJA JUNG: Ministarstvo kulture je od trećeg izdanja podržavalo realizaciju programa Beogradskog festivala igre, ali je ta podrška uvek bila neizvesna sve do dizanja prve zavese. Dešavalo se i da se sve završi, da gosti odu svojoj kući, a mi još ne znamo da li će i sa koliko sredstava Ministarstvo učestvovati u projektu. Međutim, bez obzira na odnos komisija i stručnjaka koji su odlučivali o podeli novca, Festival je svake godine svoje ciljeve ispunjavao. Program je rastao, velike trupe su dolazile, publika se povećavala, a Beograd i Srbija su dobijali značajne goste i natpise u svetskim umetničkim publikacijama i magazinima. Da nije bilo donatora i ambasada, verovatno mnoge koreografe ne bi nikada ni videli u Srbiji.
Ove godine, čini se da je Ministarstvo pokrenulo novi model poslovanja. Odlučeno je da se one manifestacije koje imaju međunarodne rezultate, koje se planiraju unapred i realizuju profesionalno, prepoznaju na vreme. Tako je ukinut jedan deo neizvesnosti koji je lamentirao nad Beogradskim festivalom igre, a mi smo po prvi put za sve ove godine, pozvani da zajedno planiramo promociju događaja van Srbije. Verujem da se i entuzijazam, ma koliko nesaglediv bio, ipak može istrošiti, i da je ovo pokroviteljstvo došlo u dobrom, a poslednjem trenutku.
Zbog čega ste odlučili da festival ove godine počne u Novom Sadu?
Sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu AP Vojvodine sarađujemo već sedam godina, na najprofesionalniji i najlepši način. Zajedno smo ostvarili značajna gostovanja i kreirali sasvim novu publiku. Za otvaranje Festivala u Beogradu, takođe imamo veliko iznenađenje. Festival je fešta, i svake godine se mora menjati, pomerati, razvijati… Ne valja kada se ponavljate, kada ostanete bez ideja, kada vas je strah da promenite nešto, samo zato što je to nešto nekada bilo lepo i uspešno. Ja volim izazove, i uvek glasam za put avanture.
Najavili ste brojne goste iz inostranstva. Ko su najzvučnija imena koja će se pojaviti pred beogradskom publikom?
Ako me pitate za zvezde, onda su to svakako Karla Fraći, Jirži Kilijan i Murad Merzuki. Fraćijeva je jedna od najznačajnijih balerina XX veka, Kilijan je sigurno najslavniji savremeni koregraf, a prošlogodišnji Ambasador igre pri UNESCO-u Merzuki je najpopularniji plesni stvaralac koji je prešao put od uličnog igrača do umetnika za koga se otimaju najveći svetski teatri. Dolazi nam i izraelski bubnjar i koreograf Hofeš Šehter, ali i naš Aleksandar Antonijević, laureat petog po redu priznanja Vip poziva, i prvak Nacionalnog baleta Kanade…
Ako govorimo o trupama, zvuči kao nemoguća misija pomeriti teatar “Sadlers Vels” iz Londona, i to između gostovanja u Njujorku i Melburnu. Nije jednostavno predstaviti ni velike baletske kompanije iz Bazela i Visbadena, ali smo upravo njihovim dolaskom želeli da prikažemo kako su se tradicionalne evropske operske kuće, za samo nekoliko sezona okrenule savremenom i hrabrom repertoaru. Promene su nužne, jer se svet menja pred našim očima. Baš kao i očekivanja onih koji odlaze u teatar u potrazi za istinskim doživljajima.
Da li ćemo na ovogodišnjem festivalu videti neke premijere?
Videćemo sasvim nove predstave, koje po prvi put izlaze na internacionalnu scenu. Takve postavke nam donose “Balet Visbaden” i norveška trupa “Zero Visibility“. Italijani bi rekli: prima internazionale, ili međunarodna premijera. Inače, “Balet Visbaden” će izvesti dva komada koja potpisuju Amerikanac Ričard Sigal i Šveđanin Aleksadner Ekman. Norvežanka Ina Kristel Johansen, čija trupa “Zero Visibility” dolazi po prvi put u Srbiju, dobitnica je prestižne nagrade “Nižinski” za koreografiju, koju dodeljuje Forum u Monaku.
