WM: A da li ti Đole imaš neki problem, recimo kad sretneš neku macu? Da li si nekad imao prilike da neku upoznaš? Kako je prošao taj susret? Vlada mišljenje da su mačke i psi neprijatelji, ali takva kuca kao ti, sigurno bi našla zajednički jezik i sa nekom macom.
Đ: Pa imam par drugara maca, mačora Peru i mačora Marka. Doduše, poznajem i mačku Cicu, ali iz viđenja. Nismo se nikad posvađali, ali, kako bih vam rekao – razgovaramo sa bezbedne udaljenosti, zbog komplikovane istorije našeg odnosa. Sigurno je da imamo različita interesovanja, ali recimo nas troje imamo zajedničke drugare. Kao recimo goluba Živka. Međutim, Živku je malo neprijatno u njihovom društvu, pa ne forsiram zajedničko druženje. Nemam pojma što…
WM: Tvoja Mama je spomenula decu, kaže da joj tvoj svet i svet tvojih drugara šapica sliči njihovom. Da li voliš da se družiš sa decom i zašto?
Đ: Obožavam. Oni uvek prilaze otvorenog i čistog srca. Verujem da su deca veliki ljudi, a ima i onih koji su mnogo viši od njih – neki ih zovu odraslima, koje ja nikako ne vidim kao velike ljude.
WM: Da li znaš da postoje kuce koje lutaju ulicama, nemaju šta da jedu i ljudi nisu dobri prema njima? Šta misliš o tome?
Đ: E pa baš sam na takve mislio. Strašno sam nesrećan zbog toga i činim uvek sve što mogu da im barem malkice olakšam život na ulici. Iznesem vodu, hranu, napravim mesto za zaklon od kiše i hladnoće, poklonim stvari i hranu onima koji brinu danonoćno o njima… Za neke ljude Mama kaže da su neljudi – i ja to nisam shvatio dugo, sve dok nisam upoznao neke koji su se ljutili eto samo zato što ja ostavim otvorena vrata od ulaza zgrade, da drugari mogu da uđu i barem mrvicu se ugreju. Za sve one koji misle da su napušteni psi na ulici opasni i zli, moram da poručim –nema loših pasa, nego loših ljudi.
WM: Đole je očigledno naučio puno toga i o ljudima i o neljudima. Šta ste vi Jelena naučili od Đoleta što biste voleli da znaju i svi drugi?
J: Da odnos prema životinjama govori puno o tome kakvi smo ljudi. Da oni koji ne vole životinje i ne odnose se prema njima sa ljubavlju i poštovanjem, ne mogu biti dobri ljudi. Da životinje poseduju sve naše osobine, ali nijednu lošu. Da mi mislimo da je pas najbolji prijatelj čoveku, ali da moramo da se potrudimo da to i psi misle o nama.
WM: Kada smo već prešli na ozbiljne teme, Jelena – koliki tim stoji iza Đoleta, odnosno knjige? Šta je bio čiji posao i šta je bilo najinteresantnije i najizazovnije?
J: Za mene je najizazovnije bilo urediti knjigu: sklopiti 9 napisanih pesama u jednu formu koja povezuje sve pesme u celinu, a opet čini i svaku pesmu zasebnom. To nije bio lak posao. Zatim, ni predstaviti onima koji po prvi put čitaju Đoletove avanture sve likove i uvesti ih u taj svet na 48 stranica knjige (bez ogromnog prostora na internetu koji nam je inače na raspolaganju), a opet ne zapostaviti ni one koji prate Đoleta na mrežama svakodnevno – jer je za njih knjiga morala biti novost i iznenađenje.
S druge strane, najinteresantniji deo posla je bila saradnja sa ilustratorima, Đoletovim i mojim prijateljima: Aleksandrom i Milanom Projović. Zajedno smo osmišljavali ilustracije, jer smo svi u biti umetnici, pa je to nekada trajalo danima, a neretko smo se i vraćali pa dorađivali urađeno. Kada bi ideju osmislili i doveli do konačnog rešenja, Milan je bio zadužen za skelet i crtež, a Aleksandra je gotovo slikarski bojila figure, prirodu, detalje… Sa velikim zadovoljstvom nastavljamo našu saradnju i već radimo na novom projektu. Ali, o tom potom.
WM: Ko je još učestvovao u izradi knjige i bio deo impresuma?
J: Naša lektorka i prijateljica Dragana Kitanović, sa kojom takođe divno sarađujemo duže vreme i nastavljamo da radimo skupa. Zatim je tu naš izdavač “Čigoja štampa”, a posebno lepu saradnju smo imali sa Leposavom Knežević, koja je imala puno razumevanja za naš perfekcionizam i poriv da sve mora biti na svom mestu. Hvala joj na strpljenju.
Dugujemo i jedno veliko hvala Igoru Jeliću, Đoletovom tati (smeh), na strpljenju da mu svaku pesmu čitamo po 10 puta dnevno, svaki put kada promenimo tek jednu reč i pokazujemo svaku ilustraciju isto toliko puta, svaki put kad promenimo tek neku nijansu boje ili dodamo jednu ili dve vlasi kose nekom…
