Koje sorte grožđa koristite u proizvodnji vina i gde se one gaje? Da li imate sopstvene vinograde?
Nama je u amanet ostavljena strast prema vinu, a mi smo započele novu epohu prenošenja novim generacijama koje dolaze. Sa pokretanjem naše vinske priče, pokrenuta je i inicijativa da se oživivljava vinogradarstvo u našem kraju. Svi koji su imali vinograde, imali bi nas kao sigurnog kupca, koji bi sve vreme pružao adekvatnu stručnu pomoć. Grožđe je dolazilo od kooperanata iz naših krajeva, a deo iz uvoza. Ove godine je u zakup uzeto državno zemljište za podizanje vinograda, koje se očekuje na proleće sledeće godine. Kroz nekoliko godina, vinarija će imati sopstvenu sirovinaku bazu.
U našoj proizvodnji su zastupljene i internacionalne i autohtone sorte grožđa. Trudimo se da iz svake vrste izvučemo maksimum koji možemo.
Šta je ono što “Vinarija Aleksić” nudi domaćem i stranom tržištu, koji su to proizvodi?
Našu paletu čini 13 proizvoda dostupnih u 5 različitih pakovanja.
Najprodavaniji proizvodi su Žuti cvet (Tamjanika) i rose Barbara. Njih u stopu prate crvena vina Nostalgija i Kardaš. Svoj put na tržitu je pronašla i naša limited serija Bonaca, Kardaš i Amanet. U svetu najzastupljenije dve bele sorte su šardone i sovinjon, a to su naša Bonaca i Arno. Naš penušavi Biser je prvo penušavo vino od Smederevke, koje je privuklo veliku pažnju.
Koliko se proizvodnja i ponuda vaše vinarije promenila u odnosu na ono čime su se bavili vaši roditelji? Šta je zahtev savremene proizvodnje vina?
Promena je velika. Roditelji se nisu bavili komercijalnom proizvodnjom, već je sve bila kućna radinost. Naša proizvodnja je već u startu bila velika za početak, za jednu novu i mladu vinariju. Tržištu smo odmah ponudili 7 etiketa, 7 različitih stilova vina, koje je od starta izdvojio slogan ”Vina, ženskih ruku delo”. Povećanje proizvodnje je izvazvala potražnja na tržištu, pre svega. Naša proizvodnja najviše zavisi od vremenskih uslova, pa se u dobrim godinama proizvede mnogo više.
Naravno, da bi se vino prodavalo i pilo, mora da ima kvalitet, karakter i svoju jedinstvenost. Mora da priča svoju autentičnu priču.
Da li učestvujete na domaćim Sajmovima vina?
Uvek dajemo podršku domaćim sajmovima vina. To su posebna mesta na kojima imate direktan kontakt sa publikom. Pored domaćih, učestvujemo i na inostranim sajmovima. Tu se predstavljamo publici koja ne zna za vinsku scenu Srbije, i volimo kada ih iznenadimo ponudom i kvalitetom.
Šta sve obuhvata vinska kultura i na kom je nivou ona ovde kod nas? Koliko se razlikuje od vinske kulture u drugim zemljama?
Vinska kultura u Srbiji je u razvoju. Sve je više ljubitelja i proizvođača vina. Podrazumeva znanje o vinu uopšte na našim prostorima, o samoj vinovoj lozi, poznavanje proizvodnje, podele vina po boji, poznavanje zdravstvenog aspekta uživanja vina, slaganje vina sa hranom, usluživanje vina, poznavanje vokabulara.
Mi kao zemlja, imamo dugu vinsku tradiciju koja je nažalost bila prekinuta. Za to vreme su ostale zemlje stekle prednost, a na nama je da ih stignemo.
Šta vas motiviše i pokreće, šta je najvažnije za uspeh u poslu?
Za uspeh u poslu su najvažnije strast i ljubav prema onome što radite i vera da ćete uspeti.
To sve treba da prate upornost, odgovornost, istrajnost i profesionalnost.
Mislim da sam na vreme shvatila da posao pored izvora prihoda mora biti i zadovoljstvo. Moj posao je moj izbor, a ne izlaz.
Gde vidite sebe za deset godina?
Na vrhuncu svog vinskog puta, jer naš život je onakav kakav ga zamišljamo, a budućnost nas nagrađuje tačno onoliko koliko smo u nju uložili.
Kad biste ovog trenutka počinjali sve ispočetka, da li biste nešto menjali, šta biste izbegli ili uradili drugačije?
Nije isto počinjati sa 26 i 33 godine, ali svakako bih se bavila ovim poslom. Jedino bih manje rizikovala, i možda ušla spremnija na naše neuređeno tržište bez pravila igre.
Fotografije: WANNABE MEDIA (Marija Zindović)
Aleksina Đorđević
