Ljubitelji plesa koji je sve samo ne običan i svakidašnji, 7. maja u Centru Sava, imaće priliku da uživaju u spektakularnom nastupu plesne grupe UNA SAGA SERBICA. O tome šta nam je grupa od 50 plesača ove godine pripremila razgovarali smo sa jednim od plesača, Ivanom Mileusnićem. Za naš magazin Ivan govori o svojim plesnim počecima, putu ka uspehu, objašnjava koji ples odgovara kom raspoloženju, ali i otkriva koji su mu planovi za naredni period.
WANNABE MAGAZINE: Po zanimanju ste profesionalni plesač i koreograf. Kako se javila ljubav prema plesu? Da li ste od malena znali da će baš ples biti vaš poziv?
IVAN MILEUSNIĆ: Ljubav i interesovanje za plesom javili su se u 2. razredu osnovne škole kada se gotovo ceo razred upisao na kurs plesa koji se tada održavao u školi. Ja sam krenuo iz želje da naučim da igram kao igrači u tadašnjim spotovima koje sam gledao na televiziji. Na prvom takmičenju sam osvojio drugo mesto i magija je počela. Nisam ni slutio da ću se toliko “inficirati” i da će mi to biti glavna profesija u životu, a sada sam apsolutno srećan što je tako.
Osmostruki ste prvak Srbije u latinoplesovima. Čini se da vas ples zaista motiviše. Koliko truda i odricanja se krije iza ovog uspeha?
Ples je poseban spoj sporta, umetnosti, izvor kreativnosti u koji ulažem ali i dobijam energiju. Za svaki uspeh je neophodno mnogo uložiti ali i mnogo žrtvovati. Tu najčešće trpi privatan život, druženja, privatna putovanja, emotivni partneri, provodi i proslave sa društvom, novac koji se troši isključivo na ostvarenje plesnih ciljeva itd. Ali kada ostvariš ono zbog čega si sebe celog dao, onda ti je samo drago, nikako žao.
Ostvariti bilo kakav uspeh nikada nije lako. Koji trenuci su vam bili najteži na ovom putu?
Joj, bilo ih je sigurno ali ne pamtim ružne stvari jer su me prepreke uvek motivisale da ih preskočim, zaobiđem kakve god da su i da samo vidim svoj cilj ispred sebe ka kojem jurim da stignem pre drugog. Ne volim površnost i prosečnost ni u čemu, uvek dajem maksimum koji u trenutku mogu da pružim da bih ostvario ono što želim. Svakako da je u mnogim situacijama novac bio taj koji je pravio problem da se ode na neko takmičenje, priušte seminari, plati još časova sa stranim stručnjacima, ali sam zato još ponosniji što sam nekada samo čistim radom i trudom, verom u sebe, kao i uz nesebičnu pomoć bliskih prijatelja i sponzora, uspeo da dodirnem zvezde u svom sportu.
Koji ples vam je omiljeni, a za koji vam je najlakše da osmislite zanimljivu koreografiju?
Kada sam bio mlađi i bavio se isključivo sportskim plesom, umeo sam da favorizujem pojedine plesove. To je bilo uglavnom u zavisnosti od raspoloženja. Ako sam bio srećan to je bila samba, ako sam bio baš u takmičarskom duhu onda sam birao cha cha, ali ako sam patio ili bio zaljubljen svakako sam preferirao da patetišem uz rumbu. Sada kada sam proširio svoje znanje o plesu i naučio da bolje slušam muziku, uživam u svakom stilu muzike i u svakoj mogu da nađem inspiraciju. S obzirom na to da sam emotivac najčešće “padam” na instrumentale klavira ili na pesme koje su sporije sa patetičnim tekstom. Ali volim i energične, brže pesme koje iziskuju mnogo promena i igrača u koreografiji.
U čemu pronalazite inspiraciju? Koliko je teško uvek osmisliti novu i drugačiju koreografiju koja će istovremeno biti i plesačima jednostavna za izvođenje?
Teško je pobediti samog sebe i ne ponoviti se. Ja imam još mnogo da učim i istražujem da bih sebe mogao da smatram ostvarenim koreografom i koreografom u pravom smislu te reči. Iako se plesom bavim aktivno 24 godine, postoji još mnogo stvari koje želim da spoznam, proučim, a blisko su u vezi sa plesom i pokretom. U nastupu nije bitan sam pokret i ples, već ideja, koncept celokupnog nastupa. Bitna je poruka koju ljudi treba da prepoznaju i protumače dok gledaju nastup. U tom smislu gotovo uvek se pokaže da je ispravan stav “Less is more”. Svedene stvari, sa jakom emocijom, fokusom, akcentom i idejom ostavljaju najbolji i najkonkretniji utisak. U zavisnosti od toga za koju priliku osmišljavam nastup, zavisi i inspiracija. Često noću kada legnem uzmem kompjuter i proučavam radove istaknutijih svetskih koreografa i tražim ključ njihove autentičnosti i način na koji su raskrčili svoj put ka istoj. Uglavnom posle toga baš dobijem motiv i inspiraciju za naredni dan i sve ono što treba da završim, osmislim u njemu.
