Beogradska publika će 7. maja u Centru Sava imati priliku da ponovo vidi plesno muzičko-vizuelno scenski spektakl u izvođenju plesne trupe UNA SAGA SERBICA. Šta možemo da očekujemo od nastupa ove godine?
Da, na moje veliko zadovoljstvo i ove godine ćemo nastupati u Sava Centru i jako sam ponosan i srećan zbog toga. Posebno zbog toga što su se deonice mog igranja proširile i sada sam zajedno sa svojom partnerkom i koleginicom u trupi, Janom Popović, gotovo non-stop na sceni. Ove godine su koreografi Svetozar i Ana Krstić odlučili i napravili pravo osveženje u trupi, tako da će publika imati potpuno novu Sagu i performans. Koreografije i aranžmani muzike su modifikovani. Ima mnogo novog i drugačijeg u poređenju sa prethodnim izvođenjima. Ako bih vam više otkrio ne bi bilo zanimljivo. Dodjite i uverite se da smo još bolji.
Ansambl UNA SAGA SERBICA čini 50 plesača što svakako nije mali broj. Koliko je zahtevno raditi sa svima njima u isto vreme?
Kako se kaže, sto ljudi – sto čudi, šalim se malo. Svi smo mi jedna velika porodica i tim, kreativna gomila entuzijasta koja voli i uživa da radi u ovom projektu. Nema mesta za probleme, sujetu. Kada proba počne svi smo tu jedni za druge i sa istim ciljem: da budemo bolji nego što smo bili juče. Ključ je u dobroj organizaciji, stalnim sastancima i analiziranju svakog pokreta, detalja na sceni. Sveta i Ana kao koreografi vrlo jasno znaju šta ne žele, a šta žele, a onda je svima lako da rade i plešu svoje “stvari”.
S obzirom na posao kojim se bave, plesači uvek moraju da budu u formi. Na koji način vi vodite računa o svom zdravlju i izgledu? Imate li omiljenu zdravu naviku?
Ja se i dalje aktivno takmičim i svakodnevno moram da nađem vremena i za svoje treninge. Mislim da je zapravo to ključ forme, kontinuitet. Takođe, posao trenera i koreografa je takav da ste stalno u pokretu i hteli, ne hteli, opet održavate formu i kroz rad sa drugima. Moja dva brata Milana mi mnogo pomažu u svemu, takođe. Jedan, Milan Mileusnić, mlađi, mi piše i osmišljava programe ishrane, a drugi Milan, koji je stariji i doktor po zanimanju, ima svoju sportsku kliniku i redovno brine o mom telu, mišićima i umoru. Često me njegovi tretmani masaže, boravak u sauni ili wellnes-u okrepe nakon teškog dana.
Ples je svakako kreativno zanimanje i jedna vrsta umetnosti. Da li i na modu gledate kao na umetnost? Koliko pažnje posvećujete svom stilu oblačenja?
E tu možda i preterujem, jer mi je oduvek želja bila da se bavim i modelingom. Volim “fensi” oblačenje i volim da budem u trendu. Obožavam da se osećam lepo u nečemu što nosim, šta ću kad sam narcis, priznajem. Za mene je moda stanje duha i kreativnosti. U tom smislu nije bitan brend vec “šlif” koji imaš ili nemaš u sebi.
Igrali ste i u brojnim predstavama u Pozorištu na Terazijama. U čemu se najpre pronalazite – plesač, koreograf ili pozorišni glumac?
Teško pitanje za mene, jer sam neko ko je kao Petar Pan i stalno lebdi i sve bi da proba i sve ga zanima i sve može, barem tako kažem sebi. Zaista ne mogu da odvojim i odlučim se šta me više privlači. Glumac sam otkako sam se rodio, iako nemam dana škole za glumu, kažu da imam talenta, a znam da mi i provereno dobro ide, inače ne bih uspeo da rešim neke situacije u životu do sada da nisam dobro glumio. Takođe, kada si koreograf, neprocenjiv je osećaj da gledaš kako ideje iz tvoje glave postaju stvarne i realne, ili kako neko ko nikada nije plesao pored tebe, kao mentora, nauči da igra. S druge strane, obožavam da plešem pred publikom, obožavam da pričam priču kroz svoj ples, da gledam i komuniciram sa publikom i tražim njihove poglede i oduševljenja, pažnju.
Kakvi su vaši planovi za naredni period? Gde vidite sebe za 5 godina?
Da budem iskren, želja mi je da se zatvorim u salu i radim na sebi i drugima koje u svom plesnom klubu treniram i učim. Željan sam znanja i napretka i sigurno ću u narednom periodu smanjiti svoja angažovanja u TV produkcijama i show programima i posvetiti se svom ličnom usavršavanju. Želja mi je da moj klub koji sam pokrenuo pre godinu dana za pet godina bude najuspešniji u zemlji i da krenemo da osvajamo i svetsku scenu. Voleo bih da osmislim neki svoj projekat koji će doprinti popularizaciji i još većoj pažnji plesa na ovim prostorima. Takođe, kada je reč o mojoj takmičarskoj karijeri, san mi je da u profesionalnoj ligi u kojoj se sada takmičim, dostignem barem ono što sam u amaterskoj svojevremeno. Ma, da ne budem lažno skroman, evo reći ću, san mi je da sa svojom plesnom partnerkom Katarinom Todorović budem makar polufinalista svetskog prvenstva u narednih 5 godina.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Fotografije: Privatna arhiva
Ivana Tomić
