Posao kojim planiraš da se baviš zahteva mnogo mašte i originalnosti. U čemu pronalaziš inspiraciju za svoje stvaralaštvo?
Ne bih da zvučim kao kliše i da ponavljam kako se inspiracija nalazi svuda oko nas. Lično, moju unutrašnju muzu probude iznenadne i jake emocije. Te emocije može da izazove bilo šta: umetnička dela, istorijski događaji ili ličnosti, savremena dešavanja, a ponekad su to sasvim obične svakodnevne sitnice poput prolaznika, zarazne melodije, zanimljivosti na koju naletim “skrolujući” Internetom…
Učestvovala si na brojnim radionicama, a volontirala si i na Beogradskoj nedelji mode. Koje bi od ovih angažovanja izdvojila kao najzanimljivije?
Učestvovanje na umetničkim radionicama je igralo veliku ulogu jer sam imala priliku da se upoznajem sa različitim pravcima umetnosti, da istražujem i eksperimentišem. Najbitnija stvar koju bih izdvojila jeste bilo upoznavanje savremenih umetnika i razmena iskustava, mišljenja i sl. Posebno bih izdvojila susret sa Marinom Marković, koja me je podstakla da se više bavim slikarstvom i da posvetim malo više pažnje likovnoj umetnosti. S druge strane, volontiranje na Beogradskoj nedelji mode, koje mi je omogućio fakultet, bilo je izuzetno zabavno: našla sam se u pirlici da vidim šta se dešava iza kulisa, da iskusim haotično zadovoljstvo koje prati organizacija jednog ovakvog događaja i svake revije posebno. A uz to, konkretno na ovom poslednjem BFW, dobila sam priliku da pokažem sopstveni stil, zahvaljujući čemu sam osvojila komad iz kolekcije Black and Easy by Mates.
U sklopu 7. Balkan Art Fashion Event-a predstavila si kolekciju belih papirnih haljina. Kako si došla na ideju da osmisliš ovu zanimljivu kolekciju neobičnih haljina?
Zapravo papirne haljine su bile prvi veliki projekat koji smo imali na fakultetu. Velikim trudom i angažovanjem cele prve godine modnog dizajna, a uz ogromnu podršku i pomoć naše mentorke Ane Vasiljević, dobili smo priliku da našu viziju vidi šira publika.
Gde vidiš sebe za 5 godina?
I dalje niko ne želi da me angažuje kao degustatora Nutele? (smeh) Ovo je teško i strašno pitanje, jer zapravo još uvek ne mogu da se izborim sa činjenicom da imam 20 godina, a kamoli da imam jasnu viziju gde vidim sebe za 5 godina. Ali za sada sam kormilo usmerila ka daljem usavršavanju na nekom od evropskih univerziteta, bili to London, Beč, Berlin ili ko zna koji grad, i da krenem sa realizacijom sopstvenog art brenda.
Na kraju, zašto je Univerzitet Metropolitan pravi izbor za mlade umetnike i njihov profesionalni razvoj i napredak?
Mislim da sam već dala odgovor i dovoljnu motivaciju. Rekla bih da je najveći strah i kazna za svakog umetnika forsiranje da se uklopi u kalup i da se odrekne svoje vizije. Metropolitan čini potpuno suprotno od toga: na ovom fakultetu sve opcije su otvorene, dobijamo dovoljno prostora da damo svojim idejama maha, naši zahtevi i potrebe se osluškuju a podstrek i podršku koju dobijamo su nemerljivi.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Fotografije: Privatna arhiva
Ivana Tomić
