Koliko su vam aktivnosti u udruženju pomogle u poslu, edukaciji, ličnom razvoju?
Kroz članstvo u UPŽ Srbije, osim benefita koje je imala moja firma u vidu marketinške promocije kroz razne vidove učešća u događajima i akcijama u organizaciji UPŽ, moje lično zadovoljstvo koje osećam kroz razmenu ideja, znanja i energije sa drugim članicama je presudno za pripadnost tom udruženju. Počevši od predsednice dr Sanje Popović Pantić i potpredsednice Olivere Popović, sve ostale koleginice dočekale su me otvorenog srca, spremne na saradnju i rade da podele svoje iskustvo u poslu. Ta podrška, koju sam osetila od svih članica, znači mi puno. Trudim se da ispratim događaje koje organizuje UPŽ i koji su mi interesantni i korisni za posao i lični napredak. Značajno mi je učešće u “Loyaliti programu” UPŽ kroz koji ostvarujemo benefite za naša preduzeća i za udruženje. Ne propuštam lepa druženja, putovanja i svečanosti. Tako punim baterije za svakodnevicu koja zna biti naporna. Srećna sam i ponosna što sam 2015. godine primila nagradu “Cvet uspeha za ženu zmaja” u specijalnoj kategoriji – društveno odgovorno poslovanje, koju tradicionalno dodeljuje UPŽ Srbije. To priznanje sam shvatila kao znak da sam pravi put za sebe, svoje preduzeće i zaposlene u njemu, odabrala i na njemu istrajala prethodnih 25 godina.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom (u životu i poslovno)?
Nemam dilemu da je moj najveći uspeh u životu skladna porodica – moj suprug sa kojim sam u braku 31 godinu i sinovi Stefan, koji je završio studije međunarodnih odnosa i diplomatije u Pragu, gde živi i radi i Marko, koji je na kraju studija na Računarskom fakultetu u Beogradu i sprema se za rad u ICT sektoru. Porodica je moj temelj i moje polazište. Ona mi daje tu stabilnost koja mi je potrebna da bih bila dobra u poslu, srećna i ispunjena kad se zagledam unutar sebe. Na poslovnom planu, imajući u vidu sve okolnosti i nedaće koje su pratile moje početke u poslu, promenu profesije, učenje i savlađivanje novih oblasti, mislim da je moj najveći uspeh trajanje. Jedina sam žena, vlasnik i direktor, među kolegama u svojoj branši. Morate znati da je stopa gašenja ženskih biznisa u Srbiji izuzetno visoka i da ih gotovo pola ne preživi treću godinu. Moram pomenuti i druge nagrade osim “Cveta uspeha”, koje smo dobili EKO TIM i ja. To su: Povelja “Kapetan Miša Anastasijević” 2014. godine, Plaketa Grada Loznice za društveno odgovorno poslovanje 2015. godine. Bili smo kandidati za nagradu “EY Preduzetnik godine” za 2016. godinu među 28 kompanija iz Srbije.
Svako ko želi da postigne uspeh mora da iskorači iz svoje zone komfora, a šta je to zapravo značilo za vas?
Izazov i rizik bilo je započinjanje sopstvenog posla u delatnosti za koju se nisam primarno školovala. Iskoračila sam u meni nedovoljno poznatu oblast, u kojoj sam radila samo nepune 2 godine, ali zahvaljujući želji za učenjem i napredovanjem, upornosti i sreći koju sam imala, kao i stručnim konsultantima koje smo zapošljavali i uz koje sam se edukovala, uspela sam da steknem neophodno znanje koje mi je bilo potrebno da bih vodila firmu. Obavezni kursevi iz DDD usluga koje organizuje VMA i Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, koje smo svi mi u EKO TIM-u završili, takođe su pomogli.
Kad biste sada počinjali ispočetka, šta biste promenili?
Iako mi je malo toga išlo naruku, iako sam svoj biznis započela iz nužde i bila skeptična da ću ga održati, ispalo je dobro. Ne bih menjala svoj preduzetnički status i slobodu koju mi je on omogućio. Zato bih uvek ohrabrila mlade da se okušaju u sopstvenom biznisu. Sada je sve mnogo lakše i dostupnije. Kada sam ja počinjala internet nije postojao. Moralo se na mnogo teži način tragati za idejama, osvajati nova znanja i biti konkurentan. Sada u dva, tri klika možeš da vidiš šta radi tvoja konkurencija ili neko u svetu iz tvoje oblasti.
Fotografije: Alek Živković
Aleksina Đorđević
