Do sada su se već izdvojile pesme “Holding On To Love” i “D-Generation” za koje si snimio i spotove koji su puni umetničkog naboja. Koliko je dobar spot važan za promociju pesme i koliko ti sam učestvuješ u osmišljavanju tvojih spotova?
LUKE BLACK: Kad god pišem pesme imam ideje za video i to ide u paketu sa stvaranjem muzike. Ja to zovem audiovizuelno iskustvo. Mislim da je ekranizacija muzike veoma bitna za kontakt sa svim čulima. Spot za “D-Generation” sam radio sam sa svojim prijateljem fotografom VASSO-m i u tome smo samo on i ja učestvovali i imali kontrolu nad situacijum pa smo mogli dosta da se igramo. Sa spotom “Holding On To Love” je drugačija priča. Režiser Filip Mojzeš je vizualizovao spot kao emotivnu ekstenziju moje pesme, odnosno ono kroz šta sam ja prolazio dok sam je pisao. Bilo mi je neobično da ne “režiram” i često su mi govorili da to ne radim (smeh).
Ko su ti najveći uzori kada govorimo o svetskoj muzičkoj sceni i imaš li možda uzore na domaćoj sceni?
LUKE BLACK: Trenutno ne pratim šta se dešava na muzičkoj sceni, ni u svetu a ni kod nas. Jedno vreme sam izbegavao bilo kakav dodir sa tim, da bih izbegao inspiraciju, jer sam hteo da se oslonim na samog sebe. Ali me definitivno inspiriše futuristička estetika 80-ih godina, pop kraljevstvo i underground scena. Jako mi se dopada slogan jedne nezavisne izdavačke kuće “Triangle Records” koji glasi: Pop is religion. Overground is Underground.
