Duži vremenski period radili ste kao brend manager brojnih poznatih i velikih kompanija. Šta je ono što ste najvažnije naučili radeći sa njima?
MARINA UZELAC: Uh, zahvalna sam na tom iskustvu. To je za mene kao služenje vojnog roka. Radeći za najveće globalne brendove, naučila sam da budem profesionalna, i to, pored ostalog, znači da prvo savladam pravila da bih znala kako da ih menjam, da budem disciplinovana, lojalna. Naučila sam šta su rokovi, šta je prekovremeni rad, koliko je važno učiti svakog dana, pomerati granice i rušiti sopstvene barijere. Naučila sam da sarađujem. Da mudrije odaberem kada je vreme da prećutim a kada da iznesem svoj stav… mnogo toga, zaista. Svakom preporučujem da prođe tu vrstu drill-a.
Možete li da približite našim čitaocima poziciju brand manager-a? Sa kojim izazovima se najčešće susrećete u radu?
MARINA UZELAC: Pored onoga sto vaši čitaoci već znaju iz raznih oglasa za posao. Brand manager je osoba koja brine o svim aspektima brenda kao o svom ljubimcu. Dobija na čuvanje i poverenje taj jedan „sistem vrednosti, misije i vizije“. Da bismo osigurali opstanak i razvoj brenda, unapređujemo postojeću ili razvijamo novu strategiju za razvoj, brinemo o implementaciji te strategije, vodimo računa da je vizuelno i vrednosno postignut sklad između teorije i prakse; planova i poslovnih ciljeva. Borimo se sa konkurencijom, tražimo nove načine da dođemo do svoje ciljne grupe i da ih animiramo, da ih zadržimo. U tome se brand manager uglavnom oslanja na tim saradnika – u okviru svoje kompanije, a često i na tim saradnike iz marketinške agencije koja raspolože timovima kreativaca i ostalih profesionalaca iz oblasti komunikacija i produkcije koji svoje resurse ustupaju klijentu na obostrano zadovoljstvo. Glavni izazov je stalna “borba” sa konkurencijom radi osiguranja profita.
Nakon ovog perioda, odlučili ste da postanete samostalni konsultant. Koji su motivi bili presudni da napravite ovakvu promenu u karijeri?
MARINA UZELAC: Verujem da je to stvar sklonosti. Mada sam ja do te oduke došla, kao što sam već spomenula, nakon niza godina provedenih u velikim organizacijama; dobro je što sam naučila kako one funkcionišu i, nadam se, savladala bar deo “pravila igre”. Ipak, došla sam do zaključka da za mene nema napretka u tim uslovima. Lično, smetala mi je tromost sistema odlučivanja i rigidnost korporacije. Nije mi se dopalo negiranje individualnosti i kreativnosti. Usmerenost isljučivo na profit i na održava nje idealne slike kompanije u javnosti – za mene je to značilo višak pravila a manjak smisla.
Ono po čemu Vas dobro danas poznajemo jeste prisutnost i davanje podrške brojnim projektima koji imaju veliki društveni značaj. Kakvi su to projekti i za koje vrednosti se najviše zalažete kroz svoj rad?
MARINA UZELAC: Od studentskih dana pa do danas, duboko sam verovala da je bitno da ne usvajamo olako sve što nam se nudi već da se trudimo da popravimo ono što možemo i koliko možemo. To je ono što zovemo građanskim društvom.
Moje angažovanje na projektu Regionalna dečija filharmonija koji ove godine slavi jubilej – 10-ogodišnjicu postojanja desilo se slučajno i spontano, tako što sam radeći u marketinškoj agenciji upoznala ljude iz Fondacije i uključila se u organizaciju jednog projekta koji je realizovan u saradnji sa Ambasadom SAD u Srbiji. Dopalo mi se što radimo dobru stvar za neke talentovane klince koji izvode klasičnu muziku. To je divan projekat i srećna sam što sam deo te priče. Pored toga, od osnivanja sam i u AFA – asocijaciji za afirmaciju; Prvi značajan događaj, pod nazivom: “Samit ženskog liderstva” završen je pre samo par dana i postigao je zavidan uspeh. Priključila sam se da bih pomogla oko organizacije Samita, ali me istinski zanimaju neka od pitanja kojima se bavi AFA.
