Komadi nameštaja koji izađu iz tvoje radionice vrlo su prepoznatljivi i jedinstveni. Šta je ono što ih razlikuje od ostale ponude nameštaja u našoj zemlji?
Nameštaj koji izrađujem ima za cilj da kao detalj oplemeni prostor. Naročito je to primenjivo na moderno, minimalistički sređenim stanovima, gde jedna neobarokna stolica, bidermajer fotelja ili starinski kredenac može da nas vrati u prošlost i unese dozu neprolaznog stila, kulture i tradicije. S obzirom da je moj stil prilčno upadljiv i nekomercijalan, klijenti ga najčešće konzumiraju u detalju, poput nekog ekscentričnog broša na jednostavnoj haljini. Naravno, sve što izađe iz moje radionice je unikatno. Pratim svoj put i svoj fazon, ne udvaram se kupcima, usuđujem se da eksperimentičem, da prerađujem stilske komade. U neku ruku, svojstven mi je i dozirani kič, prenapadno, teatralno, ženskasto. Ono što ja nudim nije stereotip, već nadogradnja i poigravanje, što na postojećoj bazi deluje šik, arty i tiho se nameće u celokupnom enterijeru. Radi se o druželjubivim komadima koji ne ugrožavaju ostale u enterijeru ali su ipak svesni svoje tihe dominacije.
Posao kojim se baviš je vrlo kreativan, ali i neuobičajen za jednu mladu ženu, pa nas zanima kako je biti žena u svetu nameštaja u Srbiji?
Zahvaljujući profesionalnoj ekipi kojom sam okružena, mogu da se fokusiram na ono što spada u domen dizajna. Fokusirana sam na ono što se vidi jer znam ko će to i kako majstorski da formira. Kombinujem boje, materijale, štrafte i cvetove, geometrijske šare i svakodnevno ih vrtim po glavi iznalazeći sve bolje i bolje rešenje dok se ne iskristališe ono za koje mislim da je najlepše ili najadekvatnije. Sa tim osećajem se rađas, nosiš ga sebi i materijalizuješ kroz različite forme. Mene su zainteresovali komadi nameštaja, volim da se sa njima poigravam, da mu udahnjujem novi život. Uživam u njihovoj transformaciji kao i u procesu nastanka nečeg novog. Nameštajem, mi oblačimo naš dom i dajemo mu odrđenu atmosferu, ali i poruku kada su u pitanju enterijeri komercijalne namene, oni u kojima radimo ili boravimo. U takvim prostorijama, mojim nameštajem, arhitekte i enterijeristi najčešće daju akcenat nekom delu celine, sa namerom da ga učine arty i drugačijim.
Stari nameštaj ti je inspiracija, ali ga ti pretvaraš u nešto sasvim novo. Kako teče taj proces, da li odmah znaš u šta želiš da ga pretvoriš?
Veoma često sam u dodiru sa starim komadima nameštaja ali mi relativno retko srce zaigra za nekom stolicom, komodom ili stocicem, a samo tada i samo takve stvari kupujem da ih preradim. Prepoznam potencijal i odmah znam u kom ću pravcu da ga redizajniram. To mi kaže forma, period iz kog su, veličina, a neretko i namena koju predodredim za taj komad. Pravila sam nesvakidačnje kombinacije kao što su kredenci i fotelje za kupatila, stilske stolice u duborezu kao i dečije radne stolice, uz Ikeine stolove, velike taburee umesto stolova, različite stolice oko trpezarijskog stola koje učinim da se uklapaju jedna s’ drugom i slično.
