Kakvo mesto u njenom životu zauzima ljubav? Kako je opstala u braku bez ljubavi, šta je ispunjavalo i vodilo i kako je našla svoju pravu ljubav? U kojim okvirima je nju uspela da realizuje?
ANA: “Za mene je njeno veličanstvo Ljubav – gospodar života“, kaže ona.
U braku bez ljubavi je opstala verom u sebe ali i iz još jednog razloga, a to je – dete. S obzirom da su njeni devojački snovi ulaskom u brak i ostali samo to – snovi, izabrala je put samousavršavanja na profesionalnom planu, a sebi se zarekla da će zaslužiti ljubav i poštovanje drugog čoveka. I to se i dogodilo, i to baš tako – zajedno.
Njene dve najveće ljubavi, bile su gotovo filmske. Jedna se dogodila kada joj je bilo 24, a druga sa 42 godine. To je još jedna potvrda da nikada nije kasno za pravu ljubav, i nikada nije kasno za događaje koji će nas ispuniti. Jer kako Lilika kaže: “Sadržaji se prave učešćem u njima da bi ti život bio Život, inače je životarenje.”
Te ljubavi nisu bile realizovane jer su bile zabranjene ljubavi.
Saradnja sa UDB-om je obeležio njenu karijeru. Šta je ona u stvari radila, koliko je bila uticajna i koliko je to bilo rizično za nju?
ANA: Lilika je bila član Komunističke partije i partijski aktivista. Morala je da poznaje svakog građanina na užoj teritoriji gde živi. Nije radila za UDBU ali je morala da sa njima sarađuje. Evo šta ona kaže o tome:
“Tu se radi o političkom ustrojstvu ali na državnom nivou. Delikatno vreme je to bilo i delikatni događaji. U tim situacijama moraš da budeš jako pošten. Znači, kad ti UDBA dođe da proverava, najvažnije je da budeš pošten prema pojedincu o kome govoriš ali i prema društvenoj zajednici, odnosno svojoj zemlji, državi ako neko podriva njene temelje. Može da se kaže da je to rizik, jer je potrebna smelost da se kažu neke vrlo teške istine, bez obzira da li se radi o pojedincu ili strani koja ispituje.”
Šta je ono što bi Lilika, sa pozicije svog bogatog životnog iskustva, poručila mladim ženama, koje se bore za svoje mesto u svetu, da se ostvare kroz karijeru i porodicu i da budu srećne? Koliko je to stvar volje i upornosti?
LILIKA: Svakako upornost, a upornost bih nazvala – postojanost karaktera. Ne sme biti kolebljivosti na putu koji si izabrao. Čovek sebe najlakše učini srećnim kroz skromnost. Da dela u okviru svoje snage, tada neće biti nezadovoljan. Ja toliko mogu i toliko sam dobila. Sa strane ne može niko da ti daje. Može novac ali to ne usrećuje. Moraš sam. Lične vrednosti, unutrašnje i spoljašnje da stvaraš. Duhovne pa tek onda materijalne. Jer ako postaviš obrnuto – ličnu katastrofu možeš da doživiš.
