Velikom broju umetnika kroz istoriju je upravo svetlost predstavljala inspiraciju, a 21. vek nam je omogućio da proizvodimo svetlost u različitim oblicima, i na taj način od nje same pravimo umetnička dela. Vera Vuksanović je prva vizuelna umetnica koja se služila neonom kako bi kreirala umetnost na ovim prostorima, dok su u svetu njene koleginice Tracey Emin, Leila Pazooki, Lisa Shutle kao i Olivia Steele postavile temelje i inspirisale mnoge, a samim ti i Veru, koju su upravo ove umetnice usmeraile na ideju, koju je kasnije razvila, oblikovala i dala joj lični pečat. Svoja putovanja i avanture Vera beleži, na svom Instagram profilu, koji predstavlja pravo osveženje u pogledu sadržaja, u poređenju sa morem ispraznih profila koje nazivamo uticajnim samo zbog broja pratilaca. Umesto napućenih fotografija sa Fashion week-ova i popularnih klubova, na Verinom profilu možete doživeti pravu umetničku simfoniju ideja, boja i oblika, a njen art blog pruža priliku za nesvakidašnjom emancipacijom i potragom za samospoznajom u dubinama osećanja. Takođe za sve one koji žele da i njihov prostor krasi neko od Verinih umetničkih dela tu je i web pordavnica.
WANNABE MAGAZINE: Kakav vid edukacije je prethodio tvom profesionalnom pozivu?
VERA VUKSANOVIĆ: Školovanje sam započela u Moskvi, a diplomirala u Beogradu na smeru Komuniologija i Digitalna umetnost. Dualitet takve edukacije mi je pružio višestruku potporu u onome čime ću se kasnije baviti i razvio je moju viziju i entuzijastičko uverenje o umetnosti komunikacije, ali i komunikaciji u ulozi umetnosti. Istakla bih da pripadam grupi vizuelnih i multimedijalnih umetnika i umetnica, zato što moja umetnost nastaje bledniranjem više alata i čula.
Svetlosne instalacije su definitivno tvoj zaštitni znak, kako se rodila ova ideja?
Ova ideja se rodila tokom studija, u periodu kada su me najviše inspirisali ekspresionizam i supermatizam, u koje sam veliki zaljubljenik. Pored toga, veliki uticaj na mene imali su radovi pionira neon art pokreta, kao i Trace Emin, koja je kroz radove utkala biografiju i konfesiju, iskren i transparentan način, kako kroz performans skulpture, tako i kroz neonske cevi. Minimalizam u kombinaciji sa industrijalizmom me inspiriše i često daje odgovor i sugeriše mi da je ‘less is more’ manje je više. Volim jednostavnost, a jedinstvenost.
