Prethodne tekstove iz serijala “Istorija koju niste učili u školi” možete pročitati ovde.
U svetlu genocidnosti kolonijalne istorije, priča o Pokahontas uvek se navodi kao iskupljujući trenutak za istoriju osvajanja Amerike. Priča koju je zapisao kapetan Džon Smit (John Smith) dobila je brojne verzije, svaka je bila romantičnija od druge. Stoga ne čudi što se Diznijev film “Pokahontas” (Pocahontas) ne drži nikave istorijske podloge, već nadograđuje romantičnu pripovest. Prilagođena za savremeno doba, Pokahontas postaje ikona ekologije, razgovara sa životinjama i uči Džona Smita da zavoli prirodu. Naravno, ljubavni deo pretvara se u dramu dvoje mladih zaglavljenih između dve zaraćene strane, a ustupak modernosti je odloženi hepiend.
Ovako ju je prikazivala kolonizacijska kompanija
Najpre, hajde da raspršimo zabludu oko imena ove Indijanke. Rođena je kao Matoaka, ćerka vrhovnog poglavice u savezu plemena koje je živelo na teritoriji današnje Virdžinije. Osoba je mogla da ima nekoliko imena tokom života, svako je obeležavalo određenu osobinu ili događaj iz života. Postojala su i tajna imena, koja su se saopštavala samo najbližima, a titule su se koristile kao ime. U trenutku kad je Džon Smit sreo Indijanku, njen nadimak bio je “Vragolanka” ili “Igračkica”. Po svoj prilici, imala je oko 10 godina. Tako je Smit zabeležio prvi put, da bi u kasnijim napisima promenio iskaz i tvrdio da ima 13.
