Džon Smit je na obale Novog Sveta stupio u lancima. Naime, na putu do Amerike organizovao je pobunu, pa ga je kapetan broda bacio u lance. Trebalo je da ga pogube, ali predvodnik je odlučio da najpre pobodu englesku zastavu i pročitaju zapečaćena uputstva Vridžinijske kompanije. Jedna od stavki odnosila se na mesto nove kolonije. Plašeći se Španaca i Portugalaca, dobili su zadatak da zađu dublje u Novi Svet i nasele se uz reku koja skreće ka severozapadu. Druga stavka izričito je navodila da vođa ekspedicije bude kapetan Smit.
Odluka se zasnivala na bogatom iskustvu Džona Smita. Naime, gospodin Smit bio je pustolov prve vrste. Gonjen željom za dokazivanjem i avanturom, putovao je po svetu kao plaćenik, borio se protiv Španaca i Turaka. Zanimljivo je da priča o tome kako neprijateljska princeza spasava život “našem” junaku potiče upravo iz ovog razdoblja života. Naime, Smit je, ratujući protiv Turaka, čuo ili mogao čuti priču (danas bismo rekli urbanu legendu) o ćerki turskog plemića koja sprečava pogubljenje hrabrog ratnika. Iz ratova, Smit se vratio kao plemić, ali je ostao bučni nadmeni tip koji je mislio da je u svemu i uvek bolji od svih. Bio je bitanga, hoću da kažem.
E, sad.