Džon Smit je bio vojnik i razmišljao je vojnički. Ostavio je koloniste da se bakću sa uspostavljanjem proizvodnje (profit je bio glavni cilj, a kolonizacija prepuštena privatnoj kompaniji) i pokušao da nađe hranu, izvore, da napravi mapu i da pokuša da stupi u dodir sa Indijancima, kako bi procenio koliko su snažni, koliko ih ima. Indijanci su pratili Engleze od trenutka iskrcavanja, ubijali ih u šumi, ali nisu otvoreno prilazili jer nisu bili sigurni šta bledoliki žele. Uspeli su da izoluju Smita od patrole i zarobe ga. Odveli su ga kod vračeva da pokušaju da razaznaju šta stranci hoće i vodili ga od sela do sela, da pokažu drugim plemenima moć, kao i da ih uvere da belci nisu utvare. Smit je mrzeo Indijance, smatrao je da su ubice, prevaranti, lopovi i bezbožni varvari, ali je bio prilagodljiv i tokom zatočeništva, koje je bilo srazmerno udobno, naučio je pomalo njihov jezik. Devojčici je verovatno bio zanimljiv stranac, ali teško da je mogao da joj bude ljubav ili ljubavnik s obzirom na to da je bio značajno stariji, te ipak zarobljenik. Izglednije je da su Indijanci smatrali da je Smit važan kao poglavica i učinili mu čast da poglavičina ćerka sprema i donosi hranu za njega. Anegdota da mu je spasila život nastala je u jednoj kasnijoj Smitovoj knjizi i verovatno predstavlja ili izmišljotinu ili pogrešno protumačen ritual.
Poglavica Pouhatan želeo je da primi bledolike u plemenski savez, te su svi bili ljubazni prema Smitu, a na kraju su ga inicirali u pleme, što je verovatno bio obred koji je zastrašio Engleza. Sve su to nagađanja, ali vrlo je neobično da navodni događaj sa spasavanjem života Smit ne beleži u dnevniku, nego tek 10 godina kasnije, kada je Pokahontas već na engleskom dvoru. Osim toga, Smit je bio PR menadžer kolonizatorske kompanije (današnjim rečnikom rečeno), jer je objavljivao knjige u kojima je hvalio vrline Novog Sveta i predlagao svima da se presele u Ameriku i “postanu svoji ljudi, gospodari svoje sudbine”. A tu je i priča iz Evrope, iz ratova sa Turcima koju je lako mogao da prilagodi za potrebe tih propagandnih knjiga.
