Seksualno obrazovanje bilo je poprište mnogih bitaka. Još otkako su se Adam i Eva pokrili smokvinim listom, počela je među ljudima panika oko seksa, seksualnosti, moralnih, verskih, političkih pitanja u vezi sa onim škakljivim delom ljudske reprodukcije.
Za pre-hrišćanske narode, nije bilo mnogo glavobolje. Plemenski obredi bili su tako udešeni da prevedu saplemenike iz razdoblja detinjstva (pre seksualnih aktivnosti) među odrasle (radzoblje seksualne aktivnosti). Ne kažem da su obredi bili uspešni u svim slučajevima, ali manje-više sve je bilo onako kako priroda nalaže i kako se pojedinac u tome snađe. S obzirom na to da nije bilo religije, suživot s prirodom i misticizam rešavali su sve nedoumice.
Poruke iz Japana šezdesetih, kako se držati za ruke - korisno i danas!
Antičke civilizacije takođe nisu pravile (moralni) problem od seksualnog obrazovanja. Ostaci obreda ranijih vremena složeni su u društvene običaje iza kojih je stala država, ali uglavnom je prelazak u svet seksa upriličavala rodbina, prijatelji, saborci, bliske društvene grupe. U Indiji seks je bio temeljno proučavana umetnost kao što “Knjiga strasti” i podučava (to vam je Kama Sutra za one što nisu prepoznali prevod).
Šta će ti seksualna edukacija, kad je sve prikazano na hramu?
Onda se zapadna civilizacija odala hrišćanstvu i proglasila sve u vezi sa seksom i prirodom vražijom rabotom. Gotovo dve hiljade godina kasnije, međutim, društvo je shvatilo da je vrag odneo šalu.
Sve žene su drolje, bolje ih se kloni, poručivala je seksualna edukacija našim dedovima
Omladina više nije živela na selu, gde su posmatrajući životinje mogli da steknu predstavu o tome na šta će da im liči seksualni život. Osim što su polne bolesti uzele maha, dušebrižnici s kraja 19. veka bili su opsednuti vraćanjem starih vrednosti i rešeni da objave rat masturbaciji. Stoga su već 1830. počeli da objavljuju teološko-medicinsko-nutricionističko-filozofske pamflete o štetnosti seksualnih poriva. Zadatak seksualnog obrazovanja bio je da spreči momke da diraju pišu, a majke da nauče devojčice o važnosti nevinosti i tome šta da rade prve večeri braka.
A onda su došli ratovi.
Sve žene su kurve, a vi momci čuvajte kit* za ratovanje
Prvi svetski rat, osim mnoštva obogaljenih u borbama, doneo je sifilis, gonoreju i epidemije seksualno prenosivih bolesti. Žene su bile ocrnjene kao pošast kojoj “dobri” vojnici moraju odoleti. Istovremeno seksualna higijena povezivana je sa patriotizmom, a seksualna edukacija uopšte veoma politizovana.
Koja cura da mindže momku, izdajica je svoje domovine i liže se s Hitlerom
Burne promene u svetu, međutim, donele su slobodu ženama. Koliko god bizarno zvučalo, posle svakog svetskog rata žene su dobijale veću slobodu, u svakom pogledu, pa i u smislu seksualnih sloboda. Nesklad između proklamovanog morala i stvarnih sloboda ishodovao je u dramatičnom povećanju tinejdžerskih trudnoća, te zahtevanom obimu slobode i pratećim obrazovanjem.
Siroti starci, ispadoše seksualna pošast
Seksualno obrazovanje postalo je osnovno oružje protiv seksualnih sloboda. Edukatorima za vreme “ludih dvadesetih”, dvadesetog veka, postalo je jasno da nema ništa od “fuj-kakano” pristupa, pa su pristali da priznaju da je seksualno zadovoljstvo legitimni deo braka. Čak su se pojavljivali oni koji su tvrdili da je ključni deo zajednice muškarca i žene. Stoga se pojačalo protivljenje vanbračnim seksualnim aktivnostima. Ubiše se dokazujući da ko “ono” bude radio pre ili bez braka, neće nikad imati ikakav život, a nekmoli srećan.
Ipak, bez obzira na snagu reakcije da se osvojene slobode priguše, seksualno obrazovanje postepeno je raskidalo sa teologijom i moralizovanjem, pa se pretežno bavilo biologijom. Novi rat doneo je nove epidemije seksualnih bolesti, ali i nove slobode. Čim su uminule godine gladi i obnove, duh koji je pušten iz boce nastavio je da jača.
Bez obzira na reakciju konzervativnih snaga, nezaustavljiva snaga rokenrola i seksualna revolucije pobedila je. Seksualno obrazovanje šezdesetih godina oštro se podelilo na stidljiva i (s naše tačke gledišta) trapava nastojanja da ljudima otkrije tajne uživanja u seksu, te na pokušaje da se “ugasi požar”.
Zbunjujuće? Naravno!
Novi talas polnih bolesti, predbračog seksa i trudnoće maloletnika uslovili su da se seksualno obrazovanje od strogih moralizatora pretvori u službu za “gašenje požara” i pokušaje društva da se prilagodi promenama, te obezbedi seksualno zdravlje nacije. Tu su se i podelili evropski i američki pristupi. Američko seksualno obrazovanje dugo će patiti od političkog uticaja i ostati moralizatorska, dok će Evropljani uprkos povremenim negodovanjima Vatikana i crkve razvijati obrazovanje u pravcu realističnog pristupa.
Danas je seksualno obrazovanje opet u krizi. S jedne strane uzima se da urbani klinci i klinceze znaju sve i pre prve priče o “pčelama i rodama”, s druge strane seks je svuda i deca su izrazito seksualizovana, bez prateće seksualne slobode i obrazovanja. Sve je teže razlučiti šta je pravac dalje seksualne emancipacije, sve teže uhvatiti korak sa stanjem “na terenu”, gde se svake godine stupanje omladinaca u seksualne odnose pomera ka pre-pubertetskom biološkom dobu. Kao da nije jasno da li je seksualno obrazovanje nepotrebno ili – potrebnije nego ikad.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
