Kada sedimo negde i pogled nam potpuno odluta, mi kažemo ono čuveno “isključio sam se na sekund”. Zapravo, uopšte se nismo isključili, ni najmanje. Možda iz stvarnosti, ali u glavi nam se trenutno vrti 1001 informacija, i pitanja, i odgovori. Sve što želimo je da bar na trenutak odmorimo naš mozak, jer imamo osećaj da će proključati svakog trenutka. Dok ne savladamo svet meditacije, svet seksa će nam u tome pomoći.
Svaki put kad doživimo orgazam, naš um potpuno zacrni, i jedno veliko ništavilo uguši svaki osećaj brige, nemira, razočarenja, bola i svega što naša podvest nosi u sebi. Jedini trenutak kada je naš um potpuno prazan i miran je kada dostignemo vrhunac. I onda, ne možemo a da se ne zapitamo kako neko može da nazove orgazam nebitnim?
View this post on Instagram
To je isto kao kad bismo rekli da mir nije bitan. Svaki put kada doživimo orgazam, nama se približi malo parče raja. Parčiće vremenom sklapamo kao slagalicu, ali slika je uvek nekako nejasna, jer na kraju dana – nije ni bitna. Parčići su ti koji su bitni, jer su prolazni i neuhvatljivi. Orgazam možda ne možemo da vratimo, ali zato ne možemo ni da ga zadržimo. Baš zato, on jeste naša mala smrt. Trenutak kada ne mislimo, već samo osećamo je trenutak u kome svako od nas može da pronađe svoj mir. Ni njega ne možemo da zadržimo, ali zato možemo da ga prizovemo baš uvek kada nam je potreban.
Možda je ručak nebitan, ali orgazam sigurno nije.
Naslovna fotografija: instagram.com/whiskyouth/
Tamara Mladenović
