To je onaj osećaj koji imaš samo pored retkih bliskih osoba u svom životu – pored bliske prijateljice, sestre, nekog ko te zna dvesta godina i sa kim prosto voliš da provodiš vreme. Fizičko prisustvo osoba sa kojima osećaš da nisi sama, lekovito je, raduje i umiruje. Možete da pričate, a i ne morate. Taj osećaj udobnosti, opuštenosti i ispunjenosti kad je pored tebe neko ko ti ni u čemu ne smeta, čije ti prisustvo prija živcima i čulima, to je ono kad više nisi sama. I kad pronađeš partnera pored koga se tako osećaš, znaš da si našla nekog sa kim želiš da provedeš život. I onda stalno misliš na njega i stalno ti nedostaje i stalno se osećaš ovako:
Neprestano ti je u mislima, sve što radiš, nekako ima veze sa njim. Tačnije, u sve što radiš unosiš osećanja koja imaš prema njemu i onda sve ima više smisla.
Iskreno nedostajete jedno drugom kad niste zajedno. I to ne samo kad jedno od vas negde otputuje na nedelju dana. Prosto više volite kad ste zajedno i u stanju ste da sve obavljate zajedno.
Više ne kupuješ samo za sebe, jer ti je partner stalno u mislima i znaš šta je ono što mu treba, a ne odolevaš ni da kupuješ sitnice koje ćeš mu pokloniti da ga obraduješ.
Šalješ mu fotografije svega što ti izgleda zabavno i smešno, jer želiš sa njim da podeliš tu senzaciju. I osmehuješ se dok ga zamišljaš kako se osmehuje.
