Ima i onih koji se povremeno zaljubljuju u jednu istu osobu – ponekad se to dešava u onim čuvenim komplikovanim vezama koje traju godinama i u kojima nikako nema smirenja i ispunjenja, nego periode povređenosti, ogorčenosti i očajanja smenjuju periodi strasti i intenzivnog zajedništva, a dešava se i onima koji se godinama vole mirno, pouzdano i istrajno.
Zaljubljuju se i oni koji su sami i žive povučeno u svom svetu, zaljubljuju se deca i stari. Zaljubljuju se razočarani i usamljeni, svi se zaljubljuju. I to bez obzira na ishode. Srcu se ne može zapovedati, možeš se zaljubiti platonski, neuzvraćeno, nesrećno, ali ne možeš prestati i odljubiti se, samo zato što osećanja nisu uzvraćena.
Neke osobe voliš celog života. U neke se zaljubiš, a zatim počneš da ih voliš, a neke zaboraviš kad zaljubljenost prođe ili ih ne zavoliš, pa se čudiš šta ti je to bilo toliko privlačno i kako si mogla toliko da budeš zaljubljena u nekog koga nikada ne bi izabrala. Zaljubljenost je hirovita i ne bira vreme i nije je briga za prikladnost i realnost.
I kad se zaljubiš sa 50, isto je kao kad si se zaljubila sa 13. I svaki put u međuvremenu. Uvek je novo i uvek je isto. Zaljubljenost uvek otkrivaš iznova, u njenoj dobrodošloj prepoznatljivosti. I ne možeš da se otrgneš ni onda kad sigurno znaš da te to osećanje vodi u razočaranje, povređenost i patnju. Zaljubljenost obnavlja život u tebi, zato je tako važna, tako vitalna i tako silovita. Zaljubljenost oživljava, zateže mišiće i kožu, podmlađuje i prolepšava. Zaljubljeni ljudi zrače i sijaju.
Divno je zaljubiti se ponovo.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
