Morate razumeti onog ko ne uzvraća, povući se i ostaviti ga na miru. Da li biste vi mogli da volite nekoga, samo zato što on voli vas? Ili zato što procenjujete da on zaslužuje vašu ljubav? Srce ne mari za razumne procene i zaključke. Volite nekog ko vam ne uzvraća? Ko verovatno ne zaslužuje vašu ljubav? Ko nema pojma šta propušta? Ko ne misli na vas, nije ga briga, a možda i ne zna za vaša osećanja?
Najmanje što možete je da nekome kažete kako se osećate, da mu ponudite da se bolje upoznate, da tražite njegovo prisustvo i pažnju i da se onda povučete i sačekate da vidite hoće li vas nečim udostojiti. Ali vi možda sasvim tačno osećate i da to sve nema smisla i zato samo uzdišete i posmatrate sa strane. Možda posmatrate kako osoba koju volite nekog voli. To je iskušenje nad iskušenjima. Jer tada sve više volite tu osobu, sve se više zaljubljujete u ljubav koju vidite da je u stanju da pruži i iskaže – ali ne vama.
Držite se, ne padajte. Možda nemate osobu, ali imate ljubav. Istina je da osobu nikada i ne možete imati i da je ljubav najviše što se može zadržati i smatrati svojim. Postoji lepota u tome. Dostojanstvo, zahvalnost, oganj, inspiracija i lepota.
Upotrebite svoju ljubav i usmerite je u druge divne stvari, oslobodite svoju kreativnost, unesite tu ljubav u sve što radite, priredite radost onima koje volite i koji vole vas – obratite pažnju na njih i na to koliko njihovu ljubav prihvatate zdravo za gotovo, koliko vam je uobičajeno što vas oni vole i koliko im zapravo malo uzvraćate.
