To je teško iskušenje, ali hrabrost srca je u istini i ranjivosti.
Sa takvim srcem, češće ćete se sresti sa pogrešnim osobama. Osećajući duboko, vi zaobilazite zidove druge osobe, a možda ih i ne uzimate u obzir, ali kada izjavite ljubav pogrešnoj osobi, ona se automatski krije iza tih zidova i jasno vam pokazuje da je uplašena i ugrožena – da je pogrešna.
Ta bol je oštra i gorka, ali brže prolazi. Jer vam odmah ruši iluzije o tome da ćete hrabrošću svoje ranjivosti dopreti do nekoga ko se plaši svoje ranjivosti – i vaše hrabrosti.
U redu je naučiti tu lekciju opreznosti. Biti obazriviji ubuduće. Dati nekome više vremena da se opusti, da voljno spusti svoje ograde i štitove, da prepozna snagu i hrabrost sopstvene (i vaše) ranjivosti.
Naročito je u redu da sebi date to vreme, da ne žurite, da se naučite strpljenju i da ne jurišate noseći srce kao zastavu. Da se uverite da druga osoba zaslužuje vašu iskrenost i poverenje i da će nežno i sa zahvalnošću postupati sa vašim srcem.
Ne ljutite se na sebe zbog otvorenosti i iskazivanja osećanja, to nije pogrešno, nikada. Samo tako izgleda, jer je većina ljudi zatvorena, sputana svojim zidovima i svojim strahovima od odbacivanja i povređivanja, svojim neznanjem o ljubavi. Vi nećete propustiti ljubav. I ne propuštate je, čak i ako ste sami u onome što osećate.
Fotografije: unsplash.com
Brankica Milošević
