I kad se taj odnos iz nekog razloga završi, možemo u nedostatku samopouzdanja, a višku vremena za razmišljanje, povređen ego da pomešamo sa slomljenim srcem. To se možda oprašta kad smo mlađe i naivne, ali u zrelijim godinama nikako ne smemo to da dopustimo. Razlika je, ipak, prilično velika. Recimo, da se zaleči povređen ego nije potrebno vreme. Njega lečimo novim muškarcem, da bismo ponovo osetile da smo željene. Dok recimo, slomljeno srce ne može da zaleči neki sledeći, kad mi ne patimo za bilo kim, nego za nekom određenom osobom, koja ima ime i prezime, i ne može tako brzo niko da ga zameni. Slomljen ego može i da se izleči jednim skupim izlaskom i jeftinim trikovima, dok nam posle slomljenog srca treba vreme da opet idemo među ljude i nekome damo šansu da nas ako ništa, makar zadivi. Kad je povređen ego u pitanju ne moramo da potežemo za onom flašom žute tekile odvojenom za hitne slučajeve jer je i čaša vina dovoljna da presaberemo svoje misli i podsetimo se da naravno da imamo šta pametnije da radimo nego da se viđamo sa nekim likom koji u nama ne budi ništa. Zapravo sve je pametnije od toga.
Ne zaboravite da se najgore odluke donose iz dosade, ne iz pijanstva.
Naslovna fotografija: instagram.com/loveandwildhearts
Tamara Mladenović
