Ljubomora je nagrizajuće osećanje koje vam ne da mira. Nosi toksičnu energiju i ostavlja gorak ukus u ustima. Neprijatno je i onome ko je ljubomoran i onome na koga je ljubomora usmerena. Ali ne možemo poreći činjenicu da svi poznajemo ljubomoru, da smo je osetili i iskusili na oba načina – bili smo ljubomorni i bili smo na meti nečije ljubomore. Ovo neprijatno osećanje spada u spektar ljudskih emocija i pripada nam, kao i sva ostala osećanja. 

Ponekad, kad vidimo kako neko postiže uspeh, ili ostvaruje svoj san, nismo u stanju da se tome divimo i da sa njim taj uspeh slavimo, jer smo obuzeti osećanjem da mi sami ništa ne vredimo, da propadamo – eto, neko (a taj neko je možda vrlo blizak, prijatelj, partner, rođak) postiže uspeh, blago njemu, a mi ništa. Uh. I onda se osećamo loše zbog tog osećanja, sramota nas je što se tako osećamo, trebalo bi da nam bude drago zbog nečijeg uspeha, a ne da mu zavidimo i budemo ogorčeni. 


Ne znamo kako da se nosimo sa tim osećanjem, niko nas nije naučio šta da radimo kad se tako osećamo. Zato obično ljubomoru koju shvatamo kao neadekvatnu (ne bi trebalo da se tako osećam) potiskujemo. Pokušavamo da izbegnemo okidače i nastavljamo dalje. Ali, potisnuta osećanja ne idu nikuda i ne ostavljaju nas na miru – ta gorčina odlazi u podsvest, a iz podsvesti isplivava na razne perfidne načine. 

Zato treba da razmišljamo o tome šta da učinimo – šta možete učiniti da se osećate bolje kada ste ljubomorni? 

Proces transformacije ljubomore je pretvaranje negativne energije u pozitivnu – a to je promena perspektive i načina na koji sagledavate i doživljavate svoja osećanja. Shvatite ljubomoru kao neispunjenu želju – nema ničeg lošeg u tome što nešto želite, a ljubomora vam pomaže da tu stvar identifikujete. 

Comments