To je kao ono što si sigurno već više puta iskusila – kad ne možeš da zaspiš jer ti mozak piči neverovatnom brzinom, procesuira, prikazuje slike, napreže se da predvidi sve opcije, vrti filmove i ne zaustavlja se koliko god disala duboko, opuštala se i brojala ovce. Ni jedan trik ne pomaže i imaš želju da te nešto rokne i onesvesti, da se malo isključiš i odmoriš. E, njima (onima što preterano analiziraju) je manje-više stalno tako. Njihov mozak je uvek obuzet nekim rebusom i dok se napreže da ga reši, sinapse mu varniče, kuler tandrče i malo fali da izađe beli dim i pojavi se plavi ekran.
Pa, kad voliš nekoga ko je stalno pod nabojem, onda razviješ veštine kakve nisi ni znala da imaš – saosećanje, strpljenje, ubedljivost i komunikativnost – zbog kojih se ponekad osećaš kao vaspitačica koja ima posla sa gomilom medenih i prepametnih četvorogodišnjaka, koji je ništa ne slušaju i izluđuju je svojim stalnim pitanjima, potrebama i zahtevima i dođe ti da drekneš “DOSTA” ali znaš da ćeš ih samo zaprepastiti i povrediti, a ne i ućutkati, jer ćeš ispasti zla, a oni su verovali da si dobra.
