Razdražljivost je prilično uobičajeno stanje, koje je svako iskusio – promene raspoloženja prate hormonske uspone i padove, a tu su i brojni drugi unutrašnji i spoljašnji razlozi u privatnom i poslovnom životu. Možda se borite da držite svoju razdražljivost pod kontrolom i samo povećavate stres, a možda smatrate da ne treba da se ustežete da se ponašate onako kako se osećate i tada govorite stvari koje ne mislite stvarno i to šteti vašim privatnim i poslovnim odnosima.
U redu, ima dana kada vas svi nerviraju, kada ste na kraj srca i prosto vam dođe da iskočite iz kože i baš vas briga da li nekome to smeta – neka se sklanjaju, kad ste neraspoloženi. Međutim, razdražljivost vas može dovesti dotle da vas uglavnom svi zaobilaze, a zatim isključuju i niko sa vama ne razgovara iskreno i otvoreno, jer ljudi žele da izbegnu bezrazložne sukobe. Vaše neraspoloženje i razdražljivost mogu vas ograditi od realnosti, narušiti sve vaše odnose i uzrokovati usamljenost i izolaciju.
View this post on Instagram
Strategije koje će vam pomoći da smanjite razdražljivost
Priznajte svoju razdražljivost
Kad vas neko pita šta vam je, ili zašto ste tako mrzovoljni, lako je odbrusiti da vam nije ništa, da niste mrzovoljni, ili da gleda svoja posla. Čak možete osećati da su drugi previše osetljivi, preglasni, nametljivi i dosadni i da imate svako pravo da tako reagujete. Ali ako krivite druge i negirate svoju razdražljivost, možete se osećati još gore. Kada primetite da vas sve nervira, priznajte sebi da ste razdražljivi. Imenovanjem možete osećanju oduzeti intenzitet, a analiziranjem se možete distancirati i povratiti kontrolu. Ocenite svoju razdražljivost na skali od 1 do 10, uporedite je sa prethodnim slučajevima kada ste se tako osećali. Istraživanja su pokazala da su fiziološki simptomi razdražljivosti i nervoze opadali kada su uznemireni pojedinci rangirali svoju razdražljivost.
Utvrdite da li postoji jasan izvor
Ponekad razdražljivost dolazi iz očiglednog izvora – došli ste s posla i zatekli haos u kući, partner je rasejan i ne zanima ga da se uključi i vaša očekivanja da provedete mirno veče, iil da uživate u bliskosti su očigledno propala. U drugim slučajevima ćete se osećati kao da ste ustali „na levu nogu“ – ljuto i frustrirano, bez ikakvog jasnog razloga. Malo više samorefleksije može vam pomoći da prepoznate da ste pod stresom, ili da u poslednje vreme nist provodili mnogo vremena brinući o sebi. Razmislite i o fiziološkim uzrocima – ako ne doručkujete, možda vašu nervozu izaziva pad šećera u krvi – pokušajte da promenite jutarnju rutinu i uvedete doručak. Mala promena može napraviti veliku razliku.
Umirite razdražljivost dubokim disanjem
Ako osećate nervozu i razdražljivost, mogu vas ospedati anksiozne misli, a ako pomišljate „ne mogu više ovo da izdržim ni minut“ vaše telo će biti pod maksimalnim stresom, oslobodiće dodatne količine kortizola i pojačati vašu razdražljivost. Možete iskusiti i ubrzano lupanje srca, znojenje dlanova, porast srčanog pritiska, odnosno, „napad“ anksioznosti, ili čak, panike. Ne čakajte da uznemirenost eskalira, čim počnete da osećate simptome, počnite da dišete duboko. Svesno disanje smiruje nervni sistem, dovodi više kiseonika do mozga i menja vam fokus. Koristite neku tehniku disanja u kojoj ćete brojati – to je dodatno smirujuće, jer vam preusmerava pažnju. Udišite brojeći do četiri, izdišite duplo duže, brojeći do osam i trudeći se da izbacite sav vazduh iz pluća. Radite to koliko god vam je potrebno da se smirite. Kada se vaše telo smiri, vaš um će takođe biti smireniji.
Pročitajte i ovo: Kako da prevaziđete ljutnju i frustraciju
Napravite pauzu
Kada doživljavate frustraciju i razdražljivost dok se bavite svojim poslom, ili ste u okruženju koje povećava nivo stresa, ponekad je najbolje što možete da uradite – da uzmete kratku pauzu. Zamislite svoju razdražljivost kao znak da su vam baterije pri kraju (kao na telefonu) i da je vreme da se „priključite na punjač“, a kratka pauza može biti pravi način da se osvežite. Uradite ono što vam najviše prija – možda je to kratka šetnja oko zgrade (da se „izduvate“) ili nekoliko minuta đuskanja uz omiljenu muziku, ili meditacija.
Kontrola razdražljivosti kretanjem
Istraživanja pokazuju da vam vežbanje može pomoći da uspostavite mentalnu ravnotežu i stabilnost i da je svakako bolje i zdravije od lekova, koje vam lekar može prepisati za umirvanje anksioznosti. Fizička aktivnost podstiče proizvodnju hormona koji podižu raspoloženje i ako ste nervozni i razdražljivi zbog anksioznosti i mentalne i emocionalne neravnoteže, možete se „uzemljiti“ vežbanjem i kretanjem. Sa druge strane, previše vežbanja može pojačati nervozu i neraspoloženje, naročito ako ste na dijeti, ili previše naporno trenirate. Zato se uverite da imate zdrave doze fizičke aktivnosti, a to znači umereno kretanje, koje čini da se osećate bolje, a ne gore.
View this post on Instagram
Žvakaća guma
Žvaka može biti efikasno pomagalo za smanjivanje stresa i ublažavanje razdražljivosti – istraživanaj su pokazala da se ljudi osećaju manje anksiozno kad žvaću žvakaću gumu, a takođe je primećeno i poboljšanje fokusa i održavanje pažnje. Dakle, sledeći put kad osećate da vas „mesto ne drži“ i da vas svi nerviraju, uzmite žvaku – možda ćete otkriti da vam pomaže da se opustite.
Preoblikujte negativne misli
Kada se nalazite u frustrirajućoj situaciji, kao što je, na primer, saobraćajna gužva, možda sami podstičete svoju razdražljivost mislima kao što je „kakav gubitak vremena, prođe mi život u čekanju da se raščisti gužva“. Da, situacija je neprijatna (niko nije srećan da se kreće brzinom od metra u minutu, ali ako razmišljate o nepravednosti takve situacije, ili o tome koliko to mrzite, samo ćete pojačati stres i dodati bespomoćnost. Pokušajte da preoblikujete negativne misli – držite se činjenica, a ne svojih sudova i emocija koje činjenice izazivaju kod vas. Podsetite se da su milioni automobila na putu svakodnevno i da se gužve redovna pojava, koja nije pod vašom kontrolom.
Sve ovo možete raditi sami, ali ako osećate da su nervoza i loše raspoloženje samo simptom – da predstavljaju površinu ledenog brega i da uzroci leže dublje, potražite pomoć terapeuta, kako biste došli do tih uzroka i naučili da na adekvatan način upravljate svojim osećanjima i stresom.
Pročitajte i ovo: Nekoliko načina da se oslobodite i osećate bolje van svoje zone komfora
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
