Samokontrola
Samokontrola ili snaga volje je sposobnost da se držimo zadatih ciljeva uprkos svemu što nas ometa. Danas, usled razvoja tehnologije, teže je biti fokusiran nego ikada ranije. Kako odoleti porivu da se pogleda najnoviji lajk našeg sinoćnjeg posta ili da se pročita sveže pristigla poruka?
Mnogi lideri sposobnost samokontrole doživljavaju kao jedan od najznačajnijih prediktora uspeha. I ona, naravno, jeste važna. Međutim, istovremeno je i vrlo zahtevna. Mentalni napor potreban za samokontrolu ponašanja, misli ili emocija u pojedinim situacijama i kod pojedinih ljudi može dovesti do velikog zamora. To se najbolje vidi kod osoba koje su na dijeti, ili kod osoba koje počnu da vežbaju, pa na kraju odustanu. Roj Baumajster, profesor Florida Stejt univerziteta i svetski stručnjak za samokontrolu je u svojim istraživanjima došao do nečega što je nazvao “umor samokontrole”, tj. utvrdio je da samokontrola može biti vrlo ograničen resurs u određenim situacijama, tako da i sa njom moramo biti pažljivi.
Disfunkcionalne misli
Mnogi od nas neprestano brinu na poslu, iako se za većinu briga na kraju ustanovi da su bile bez osnova. I pored toga, mi svakodnevno razmišljamo o tome da li smo nešto dobro uradili, da li ćemo zadržati posao, da li ćemo znati da argumentujemo naše mišljenje na valjan način i sl. Ovakve misli, ne samo da nisu funkcionalne, već naš organizam dovode u stanje stresa, što između ostalog prouzrokuje i osećaj umora. I ne samo to. Naše misli, naša uverenja o tome šta nas umara, značajno utiču na realnost. Istraživanja su pokazala da ukoliko verujemo da će nas neki zadatak umoriti, to će se zaista i desiti.
