Najveći deo životnog bogatstva sastoji se u gomilanju onoga što više nemate. Obožavam taj apsurd – što više nemate, više imate. Količina preostalog života je obrnuto srazmerna količini stečenog iskustva. Životno bogatstvo je ono čega imate sve više, dok istovremeno imate sve manje života pred sobom. U toj riznici uskladištene su sve stvari koje više nemate, jer je unutrašnje bogaćenje proces gubitka. Mnogi ljudi dožive vrhunac svog života – period u kome imaju sve; mladost, zdravlje, moć, uspeh, ljubav, intenzitet – i kad pređu taj vrhunac, počnu da se kotrljaju padinom gubitka. Veštiji i srećniji, spuštaju se oprezno i polako. A za neke ljude, čitav život je staza koja krivuda od gubitka do gubitka, koja se blago spušta naniže – putovanje kolekcionara od jedne do druge vrednosti i retkosti, koje ubacuje u svoju riznicu. Poneki se planinar sa druge strane vrhunca moći prekvalifikuje u kolekcionara.
Nemate partnera – Možda ste ga izgubili, ili ga niste ni pronašli. Ali ako ste bili sigurni da ste osoba koja želi partnerstvo, koja nalazi sebe u partnerskim odnosima i nikako ne želi da bude sama, kotrljanje niz liticu zaustavićete samo shvatanjem da sasvim dobro i zadovoljno živite i bez partnera. Jer imanje partnera nije uslov za davanje i primanje ljubavi. Protočnost ljubavi je sila kojoj se predajete, koju integrišete u svoj način života, koju izlivate i pronalazite na svakom koraku puta kolekcionara. Juče ste upoznali jednu vrstu ljubavi, danas doživljavate neku drugu, sutra ćete otkriti ljubav tamo gde nikada niste očekivali. Ljudi, životinje, priroda – sila ljubavi će vas voditi putem doživljavanja, a kad pomislite šta ste sve doživeli i koliko toga imate u svojoj riznici, uvek se nađe još po neka dragocenost.
