MENADŽER ILITI KVALIFIKOVANI PRODAVAC ŠARENIH LAŽA
Izuzetno upečatljiv karakter, produkt globalizacije. Njegov je nastanak sinteza civilizacijske mokraće neoliberalnog kapitalizma i izostanka elementarnog uvažavanja njegove ličnosti od strane društva tokom surovog odrastanja u Srbiji. Ima ih među oba pola, ali ćemo njegov sociološki profil pokušati da obradimo na primeru ipak najčešćeg predstavnika- muškarca starosti do 35 godina. U ranom detinjstvu i srednjoj školi redovno zlostavljan od strane pripadnika homo serbicus grupe, svojih pet minuta je dočekao posle završenih studija menadžmenta. Radi u banci, brokerskoj kući, marketing agenciji, investicionom fondu ili revizorskoj kući iz grupe tzv. ’’velike četvorke’’. Njegov osmeh izgleda kao facijalni grč sijamske mačke i sija punim intenzitetom samo usled unapređivanja na poslu i prodora novih finansijskih derivata na srpsko tržište. Omiljeni izrazi su mu : brejnstorming, merčendajzing, advertajzing, pi-ar , ejč-ar, tim bilding, nou hau, itd…Svoje zanimanje (prodavanje magle) smatra važnijim od svih naučnih israživanja u poslednjih hiljadu godina. Osim bilansa stanja i raznih izveštaja najčešće ništa nije pročitao u životu. Što se tiče garderobe, preferira karirani prsluk i do grla zakopčanu košulju pastelne boje ispod njega .Veoma aktivan u društvenom životu. Dobra plata omogućava mu bogovski status u nesrećnom oboru izgubljenih vrednosti istočnoevropske zemlje u tranziciji. Di-džejeve smatra panteonom svetske umetnosti i redovno odlazi na njihove koncerte. Najčešće vozi mali automobil nekog od premium proizvođača. Zimuje na Kopaoniku, letuje na Pržnom.
Uvek je u društvu ’’princočekalica’’, kojima do besvesti plaća pića, večere i izlaske, naravno bez ikakvog benefita seksualne prirode u prve dve godine. Te dve grupe među sobom zaključuju brakove i tako nastaju svi oni na oko idilični mladi parovi koje viđamo po gradu. Izlaze iz šoping mola nasmejani sa osam velikih kesa, ulaze u dobar auto i idu prema garaži svog luksuznog stana na Vračaru ili oko “Arene”. Međutim, s obzirom da su oboje suštinski nesposobne jedinke za zajednički život (jer druge ljude ne smatraju drugim ljudima nego oruđima svojih potreba), besmislene svađe su njihova svakodnevica koja im izjeda brak. Specifičnost ovih brakova je njihova garantovana propast čim ženina plata nadvisi muževljevu. U njihovom svetu to je vrhunski dokaz nesposobnosti, potvrda da mužjak nije poželjan da prenosi gene. Plata je njima ono što je lavovima griva, paunovima perje, a trkačkim konjima mišić zadnje lože. Bez nje oni nestaju, guta ih idiotska zakonitost sveta koju predstavljaju i promovišu. U kapitalizmu oni su isto što su profesori marksizma bili u komunizmu. Sistemski dogmatičari, ideološki čistunci. Bez tog sistema nestaje svo njihovo obrazovanje. Svi know how-ovi završavaju u blatu. Za sada je njihova vitalnost u porastu, ali autor ovog teksta misli da su osuđeni na nestanak, kao i kompletan geopolitički milje koji ih je iznedrio.
