FRUSTRIRANA PRINCOČEKALICA
Ona je rođena Beograđanka, i to smatra važnijim od porekla kosmosa. Duboko je ubeđena da je od Boga izabrano biće kojem sve treba da bude podređeno. Još od malih nogu, dok se igrala u pesku iza zgrade, mama i tata su joj govoriči da je princeza i da se još nije rodio čovek koji dostojan komadića tog peska ispod njenog nokta. Čitavo čovečanstvo na gomili, sa sve biljnim i životinjskim svetom, ne vredi kao jedna njena suza. Uglavnom je jedinica. Ima mnogo drugarica, sa kojima svakodnevno obilazi najskuplje kafiće i restorane metropole. One su stalno zajedno, ali se potajno mrze i gledaju ispod oka. Sanjaju da jedna drugoj otmu dečka ili zavedu muža. Redovno vozi, još od 18-te, a najčešće neki od malih japanskih džipova.
Naravno u zavisnosti od finansija, džip vremenom raste do kolosalnih dimenzija. On je njeno čedo, tepa mu i kiti ga bezbrojnim igračkama. Njena bahatost u vožnji je predmet posebnog osvrta. Takvo neuvažavanje postojanja drugih bića nije zabeleženo ni kod životinja na vrhu lanca ishrane. Hijena ili grizli su filantropi u poređenju sa njom. Udara, gura, gazi, parkira na invalidsko mesto, pešački prelaz i ulaz u garaže. Parkirala bi se preko leša, i to sa osmehom. O muškarcima ne zna ništa, iako je bila sa njih minimum dvadesetak. Seks ima jednom u dve godine, a odbije ga dvaput nedeljno. Njoj je namenjena parola ’’Same ste jer ste nadrkane’’. Uvek je zbunjuje kako to da nijedan od njih nije onaj princ koji joj je majka obećavala. Završava uglavnom sama sa mačkom u salonskom stanu u krugu dvojke, ili u nesrećnom braku sa pripadnikom menadžerske elite. Slučajevi bilo kakve , na duge staze, srećne sudbine pripadnica ove vrste, autoru su nepoznati. Na kraju ih svevišnji nažalost uvek vrati u onaj pesak sa početka priče i podseti da je njihov nokat ipak samo nokat.
