GAZDA ILITI SATANSKI GONIČ ROBOVA
Prestonički gospodari biznisa . Ne kaže se bezveze da nema goreg kapitaliste od Srbina kapitaliste. Ova grupa deli neke članove sa homo serbicusom. To je stariji muškarac, bogat i debeo kao vepar. Znaju ga po nadimku od uglavnom 4 do 5 slova (Grga, Gera, Gedža, Bidža, Raka, Maka, Mrka, Brka, itd). Ima veliku porodicu, troje ili više dece i iscrpljenu ženu koju tera da se druži sa švalerkom, mladom sekretaricom ili menadžerkom u firmi , zemljakinjom kojoj sređuje ispite i finansira boravak u velikom gradu. Vozi se isključivo na zadnjem sedištu limuzine velike nemačke trojke, dužine preko 4.8 metara, u društvu gore pomenute dame koju štipa i miluje grebući je žuljevima. U vlasništvu ima nekoliko firmi, nekadašnjih perspektivnih proizvođača u državnoj svojini. Do njih je došao burazerskim dogovorom šibicarskog tipa, sa rođakom ministrom, zaključenim u pečenjari ’’Poslednji trzaj’’ na Ibarskoj magistrali.
Njegovim radnicima je uzrečica: ’’Ko ovde radi, ni pakao mu neće teško pasti.’’ Poslednju platu su primili 1997-me, ne teče im staž ni osiguranje. Nekoliko puta su štrajkovali glađu, blokirali pruge i puteve i kampovali ispred zgrade Vlade, sa čijeg prozora su ih gledali ministar i gazda , ispijajući viski i gušeći se od smeha. Nekoliko puta je pokušao da angažuje maloletnu radu snagu, ali bez uspeha, zbog protesta lokalne zajednice. Kada su ga mediji upitali kako nije krivično odgovarao za to, odgovorio je: ’’Pa vidi Kineze jebo te ja, šta im fali !’’ U njegovoj firmi radno vreme je klizno. Od 0 do 24h. Od sledovanja u obzir dolazi samo šamar ili noga u guzicu. Radnice koje zatrudne automatski otpušta uz pogrdne reči tipa: ’’Da sam znao da ćeš da se kotiš, ne bi te ni zapošljav’o ’’.Deca su mu uglavnom mali nagojeni pokvarenjaci, nesposobni za sport, koji uvek imaju najskuplje patike u školi , rugaju se svima i celog života baštine tatinu pohlepu i odnos prema ljudima.
