MUKICA
Mukica je divna osoba lepšeg pola, najčešće odrasla u porodici velikih intelektualaca i gospode. Obrazovana i čestita. Požrtvovana majka. Ono što je ističe je izrazita nesigurnost u pogledu svojih dometa i odluka. Ceni svako živo biće, osim sebe. Na neki način oštećena u ranom detinjstvu besprekornim vaspitanjem, nikad nije naučila da se nosi sa agresivnijim ljudima, što je u beogradskoj sredini nenadoknadiv hendikep. Na najmanji sukob povlači se u sebe i tiho pati. Ne ume da se svađa.
Svaki posao ili zadatak koji podrazumeva imalo prodornosti i ličnog šlifa, za nju je neizvodljiv. Začuđujuće, gotovo nikada ne bira muškarca poput sebe, nego sreću redovno pronalazi u sirovom zagrljaju homo serbicusa, čije malje doživotno natapa suzama. Taj brak se odvija uvek na njenu štetu, potpuno je iscrpi i fizički pojede. U pedesetoj je već baba. Posvećena je deci, a muža trpi bez govora, nesposobna da mu se suprotstavi. Radi u državnim organima. Često je muž ostavi, a ona umesto da likuje, jeca za njim doveka. U starosti često boluje od demencije.
