Svi znamo da 8. marta slavimo žene: one koje su bile pre nas i dale nam glas – kako onaj na političkim izborima, tako i glas koji koristimo kako bismo nastavile da se borimo za jednakost, kao i one koje će tek doći. Onima koji ne razumeju kako smo dospeli dovde, kao i koliko je taj put bilo teško preći i kolika kilometraža je još pred nama – ostaje da se edukuju i da saznaju zašto je bitno da obeležavamo Dan žena i zašto taj karanfil od 100 dinara koji dobijamo plaćamo mnogo skuplje.
Karanfil za revoluciju je zasađen pre samo 114 godina
Ispričaću vam priču o jednom karanfilu koji je zasađen pre 114 godina i koji i dalje cveta. Sva prava koja su do sada osvojena – osvojena su zajedničkim snagama – i to na ulicama u toku protesta. Kada su se žene udružile na ulicama Njujorka, zahtevale su da im se obezbedi pravo glasa, bolji uslovi za rad i veće plate.
Dve godine nakon prvih protesta, održana je internacionalna konferencija žena koje su u radnom odnosu. Na ovoj konferenciji u Kopenhagenu, Clara Zetkin, liderka ženske socijaldemokratske partije u Nemačkoj, predložila je da svake godine treba da se obeležava dan žena, što je i bilo usvojeno.
View this post on Instagram
Osmog marta su žene u Petrogradu protestovale zahtevajući mir i hleb. Ovaj štrajk se razbuktavao od fabrike do fabrike širom Rusije, nakon čega je usledio period velikih promena za ovu državu. Zbog toga što su Ruskinje umnogome doprinele promenama u državi, Vladimir Lenin je baš ovaj datum – 8. mart – proglasio Danom žena, nakon čega su praznik počele da obeležavaju samo socijalističke države sve do 70-ih godina prošlog veka.
Hoću i karanfil i revoluciju
Feminizam je menjao svet u nekoliko talasa, ali svaki je zahtevao istu stvar – promene nabolje. Taj jedan dan koji posvećujemo ženama i slavimo njihove pobede uopšte nije zanemarljiv. Oko 8. marta ne bi trebalo da postoji nikakva prepirka, niti da u ljudima izaziva nelagodu – kao što izaziva.
Ne, to nije praznik koji obeležavamo kako bismo dobile poklone, već praznik usled kog bismo ponosno stajale jedna uz drugu i zajedno gledale iza sebe – u osvojene bitke. Sada kada razgovaramo o prazniku uz koji smo odrasli – kako to da nam nikada nisu pričali zašto obeležavamo Dan žena? Zašto nas u školama nisu učili o ženama koje su promenile svet, već su nam samo rekli da baš tog dana bakama, mamama, učiteljicama i komšinicama treba da poklonimo cvet.
