Generacija Z redefiniše shvatanje uspeha, pored svega ostalog što radi drugačije od prethodnih generacija. U potrazi za poslom, istovremeno traži balans između posla i života, postavljajući sebi smislena pitanja: šta ih zaista ispunjava, za šta se bore i da li se ta borba zaista isplati.Umesto da juri karijeru po svaku cenu, generacija Z kreira karijerni minimalizam– potiskuje eru sumanute jurnjave za zaradom i uspostavlja ravnotežu u životu.

Dugotrajni rad, performativni profesionalizam i uspon na vrh više nisu toliko privlačni kao nekada. Umesto toga, generacija Z odbacuje pritisak da živi „za posao“ i uči kako da posao uklopi u život, a ne obrnuto.ugotrajni rad, performativni profesionalizam i uspon na vrh više nisu toliko privlačni kao nekada – i to sa dobrim razlogom. Umesto toga, generacija Z oslobađa sebe pritiska da juri ka vrhu po svaku cenu i ne podređuje život poslu, već uklapa posao u život.

Šta je karijerni minimalizam?

Karijerni minimalizam je rastući pristup radu, koji mnogi profesionalci generacije Z prihvataju u korist održivosti i dugoročnog blagostanja. Karakterišu ga dnevni poslovi koji nude zdrave granice i osećaj stabilnosti, umesto neprekidne vreve i stalnog dokazivanja.

Oni koji praktikuju minimalistički pristup karijeri ne centriraju svoj identitet oko posla. To znači da se bave strastima, hobijima i drugim interesovanjima van posla, kako bi izgradili zaokruženiji identitet. U suštini, njihove karijere su manji deo njihovih života i onoga ko su, tako da imaju više vremena i prostora da se bave drugim stvarima koje su im važne.

Zdraviji izbori generacije Z

Na površini, karijerni minimalizam može izgledati kao odbacivanje spremnosti da se probijaju ograničenja ka uspehu. Ali kada dublje zaronimo, postoje značajni faktori kojima je ovaj izbor promišljeno vođen.

Pre svega, generacija Z ima svest o tome da je vreme stabilnog zaposlenja odavno prošlo. Sredinom 20. veka, ljudi su se zapošljavali za ceo radni vek, ostajući na istom poslu do penzije. Međutim, ova vrsta stabilnosti je prestala da važi i za milenijalce, a naročito za generaciju Z.

Kada smo kod shvatanja rada i odmora, generacija Z i ovde ima nove ideje: mini-penzionisanje i pauze tokom života postaju realna opcija, a ne nedostižan luksuz.

Pored ostalog, prisutnost veštačke inteligencije u poslu navodi generaciju Z da preispituje sigurnost posla. Jurenje „poslova iz snova“ i nada da će trajati zauvek deluje potpuno nerealno u današnje vreme.

Kako se tržište rada razvijalo, lojalnost poslodavcima, kao i ideja da se mora ostati u istoj oblasti posla tokom celog trajanja karijere, doveli su do toga da se generacija Z u velikoj meri odvoji od svog karijernog identiteta. Ovih dana, posao je za mnoge jednostavno aktivnost koja finansira ostatak njihovog života.

Karijerni minimalizam i višestruki izvori prihoda

S obzirom na nestabilnost i nesigurnost tržišta rada, mnogi pripadnici generacije Z teže višestrukim izvorima prihoda, često u obliku sporednih poslova, vođeni kombinacijom želje i nužnosti. Iz finansijske perspektive, generacija Z često nosi značajan teret studentskih kredita i visokih troškova života, što stvara potrebu za većim prihodom nego što im pruža glavni posao.

Tako počinju da se oslanjaju na sporedne poslove kao oblik autonomnog, kreativnog izlaza koji istovremeno obezbeđuje dodatni prihod. Za neke je to freelancing, za druge kreiranje sadržaja, mali biznis ili kreativni projekat.

Bez obzira na motiv, jedno je jasno: generacija Z otvara više mogućnosti za profesionalni i finansijski uspeh izvan tradicionalne karijerne lestvice. Karijerni minimalizam pomaže da se postave granice između posla i slobodnog vremena, omogućavajući više prostora u glavi, ali i vremena za traženje dodatnih izvora prihoda.

Promena perspektive o menadžmentu i liderskim ulogama

Mnogi pripadnici generacije Z se oslanjaju na još jedan skorašnji trend, „conscious unbossing“ – namernu odluku da se odbace tradicionalne liderske uloge. (Gen Z je pokrenula “conscious unbossing” trend, a evo šta to znači.)

Dok su poslovi u srednjem menadžmentu možda ranije bili neophodne stepenice za napredovanje u karijeri, pripadnici generacije Z su imali priliku da iz prve ruke svedoče kako njihovi roditelji i njihovi direktni menadžeri pregorevaju. Pored toga, oni razmišljaju da li imaju želju i veštine da preuzmu menadžersku ulogu, dok istovremeno procenjuju ove faktore u odnosu na nivo očekivanog stresa.

Ova zapažanja i promene dovode do kolektivnog osećaja da ono što leži dalje od rada do krajnjih granica (više novca, veći pritisak) nije sve što se očekuje od života. Za mnoge, nagrade nisu vredne truda, a praktikovanje karijernog minimalizma pomaže da se postave granice.

Kako karijerni minimalizam usmerava budućnost

Svrha će nadmašiti prestižne titule

Težnja generacije Z da praktikuje karijerni minimalizam ima značajne implikacije na današnju korporativnu kulturu i budućnost rada. Generacija Z će birati manje, fleksibilnije organizacije koje im zapravo omogućavaju da praktikuju karijerni minimalizam.

Sa pomakom ka želji za svrsishodnim radom u odnosu na kancelarijska zvanja, organizacije koje žele da zadrže vrhunske talente možda će morati da razmotre svoje hijerarhije, beneficije za zaposlene i kulturu koju stvaraju. Mogu videti pad interesovanja za pozicije na višim nivoima i rukovodstvo, jer mlađi zaposleni traže mogućnosti koje daju prioritet fleksibilnosti, ravnoteži između posla i privatnog života i radu vođenom svrhom.

Samostalno preduzetništvo će rasti

Kada generacija Z i drugi tragači za karijernim minimalizmom ne mogu da pronađu priliku koja zadovoljava njihove potrebe i želje, mogu se odlučiti da umesto toga stvore sopstvenu. Umesto da se penju tuđim lestvicama, pripadnici generacije Z biće skloniji da dizajniraju svoje.

Da sami sebi budu šefovi i da stvaraju okruženja koja zaista odgovaraju njihovim životima. Verovatno ćemo videti porast samostalnih poduhvata i kreativnih brendova, kako posao postaje manje vezan za uspon, a više za stvaranje.

Za neke, tradicionalni put može i dalje zvučati istinito. Međutim, za mnoge radnike generacije Z i mlađe, ovi konvencionalni markeri uspeha – poput pohađanja fakulteta, kupovine kuće i osnivanja porodice – postaju manje izvodljivi. Nijedan put nije ispravan ili pogrešan. Videćemo samo veću raznolikost u pogledu prioriteta i puteva koje ljudi slede.

Potencijalni nedostaci karijernog minimalizma

Kao i kod svih promena koje nude pozitivna obećanja, karijerni minimalizam nije bez potencijalnih nedostataka na koje vredi obratiti pažnju. Sa toliko fleksibilnosti, može biti teže izgraditi zajednicu u poslovnom okruženju. Kada je karijerni put fluidan, ne možete uvek stvoriti dugoročne odnose koji proizilaze iz boravka na jednom mestu.

Odnosi na radnom mestu sa kolegama i menadžerima za mnoge otvaraju vrata novim mogućnostima, bilo unutar organizacije čiji su deo ili negde drugde. S obzirom na ogromnu količinu vremena koje provodimo radeći, nije iznenađujuće što smo ranije gradili zajednice unutar kolektiva. Ali možda će promena u izgradnji zajednice na radnom mestu otvoriti put namernijoj izgradnji zajednice u budućnosti.

Generacija Z će verovatno pronalaziti osećaj pripadnosti van posla – u digitalnim zajednicama, kreativnim krugovima ili grupama zasnovanim na zajedničkim vrednostima.

Karijerni minimalizam nije za svakoga

Praktikovanje karijernog minimalizma nije za svakoga. Vaše životne okolnosti, ciljevi karijere i način na koji odaberete da izgradite svoj lični identitet utiču na to da li će vam ovaj pristup odgovarati ili ne.

Karijerni minimalizam je najefikasniji za pojedince koji daju prioritet ličnom ispunjenju, mentalnom zdravlju i autonomiji, uz priznanje da to može podrazumevati i neke dodatne žrtve. To je jednostavno jedan od načina angažovanja na poslu, a ne i jedini pravi način.

Pročitajte još o minimalističkom životnom stilu generacije Z: “Matcha efekat”: Kako gen Z redefiniše male luksuze u nesigurnim vremenima

Naslovna fotografija: The Vault Stock

Autor: Brankica Milošević