Kategorija “Lud sam i opasan”
To su oni likovi u vezi sa kojima znate da nešto nije u redu, ili ne znate (vama se čini da je sve ok ali oni uporno potenciraju “te i te” stvari koje bi kao trebalo da budu neka vrsta opasnosti).
Može, recimo, da voli “fajt”. E sad… zašto bi se nekome sviđao čovek koji voli “fajt”? Zašto ne?
Možda vam se sviđao kao tinejdžer, kada ste volele vesele i nestašne dečake. Kako god.
Najvažnija stvar u vezi sa njima: Oni mogu da budu (skoro pa) savršeno normalni. Može da im ništa, baš ništa, ne fali. I to je ono najlošije; zamišljaju da im nesto fali, ili vi zamišljate da im nesto fali – zbog toga što uporno potenciraju mizerne (a kao opake) komade svoga bića.
Moj savet je – bežati. Posebno ako voli “fajt”.
Kategorija “Zavodnik sam”
Meni su oni smešni, zapravo.
Uglavnom ih je lako prepoznati. I uglavnom imaju ili taj divan osmeh, ili te divne manire, ili te savršene rečenice. I uglavnom je sve to dobro izvežbano. I uglavnom je sve od svega toga vec izlizano od (istovetne) upotrebe.
Ako su vam divni – onda su divni na neke vrlo kratkotrajne momente. Za sve drugo – ne trebaju. Ili… ne znam… Možda vama trebaju. Mene oni zapravo umaraju. I previše ih je. I volim da ih poklonim mladim, veselim curicama čak i ako mi se baš, baš svide. Neka se uče na njima.
Kategorija “Zavodnik sam” svakome mora da se desi. I da uglavnom neslavno završi. Što je dobro. Jer što se ranije desi i što se neslavnije završi – lakše će vam biti kasnije da je prepoznate.
Kategorija “To je bila loša veza”
Iz nekog razloga, polazilo mi je za rukom da naletim na dovoljno onih koji su bivali slomljeni nekim bivšim ženama. Najčešće ne u emocionalnom smislu, već u “pun mi te je…” smislu.
S obzirom na to da sam najveći deo života provela družeći se sa muškarcima, moja mama ume da kaže kako “to ne mogu tako” i kako ne mogu da zamišljam da mi je svaki muškarac drug i da se tako postavljam prema njemu, i tome slično. Tek, nisam naučila da se postavim drugačije osim drugarski. Zapravo, ja ni ne želim da se postavim drugačije (uglavnom) jer sam duboko sigurna da čovek koji ne može da mi bude drug – ne može ni da mi bude dečko. Mislim, ne moraš ti baš da slušaš o tome kako ja volim “Seks i grad”, niti ja treba da sedim s tobom, pijem pivo i gledam fubal, ali moraš da možeš da mi kažeš sve što misliš, i ja moram da mogu da ti kažem sve što želim. Moraš da budeš opušten i da ne razmišljaš o tome kako je ono što si uradio “neprimereno”, “smešno” ili kakvo god. Mislim, ja najčešće i nisam mnogo drugačija od tih ljudi sa kojima se družiš, osim što ti se dopadam i na fizičkoj osnovi.
O ovima bih mogla mnogo toga da kažem, ali ne mogu do kraja da ih “odredim”, upravo zbog toga što oni nisu neko ko se prepoznaje. A i nisu loša kategorija, zapravo. I ne mogu da ih “ishejtujem”.
Biće da je to do mene, ali oni, eto, vole i imaju potrebu da u početku izvrše veliku nuždu po toj prošloj, maloj ili velikoj, vezi i po toj ženi povremeno. Pored toga ne propuste da navedu sve stvari koje su tu bile užasno loše i da pomenu sve stvari koje su mrzeli kod te žene, i tome slično. Nekada se radi o tome da su bili povređeni, nekada se radi o tome da im se sve to istinski smučilo, nekada se radi o tome da su sa dotičnom ostajali jer nisu imali mnogo izbora (što je, doduše, kompletno apsurdno). S obzirom da sam im, eto, drug, ja tu bivšu ženu i ne posmatram kao nekoga ko je neka opasnost, ili je nekada bio opasnost, ili šta god. Tek, beležim negde u sebi šta je ono što je valjalo i šta je ono što nije, mada nije da baš umem da učim na tuđem primeru.
Rekla bih da je ova kategorija dobra za one koji vole ranjive muškarce, recimo. Ja ih ne volim. Nimalo. Ali mi se dešavaju zbog “ortak” stava. I dopadali su mi se, u suštini. Nije da nije. A ne znam ni zašto. Baš, baš ne znam zašto.
