Da se razumemo, nije to nimalo lako, ali ujedno mi je jasno kao dan da ne želim da budem davež majka koja samo zato što nije sebi osmislila život, sad davi dečje živote. Oni moraju napred, tu sam da povremeno pomognem, razmenimo osmehe i poljubac, a ne da se vrte oko mene i zabavljaju me. Neću da ih vezujem i ucenjujem ručkovima i kolačima, neću sve najbolje da znam, jer ne znam. Moram da se sklonim i da ih pustim da padaju i ustaju, a ja budem samo podrška kad to zažele.
I tako, dođosmo i do poente: vreme je da sama sebe zabavim. Moram sebi da se posvetim. Moram sebe da upoznam, zavolim, oprostim sve greške, sve neostvarene ambicije i krenem napred.
Oblačim jaknu, patike i trkom se spuštam do keja. Sedim na mojim stepenicama, na kojima sam svaki ispit i ljubavni bol lečila, i buljim u blistavi Dunav. Stalno bre neki rad na sebi. Lepo moja Naca kaže: na grobu će mi pisati “Ovde leži dobro integrisana osoba. Ubio je rad na sebi.” Šalu na stranu, ali otkako mi sećanje seže ja se borim, dokazujem, privikavam, odrađujem. Ne pamtim kada sam poslednji put pitala sebe: Želiš li to? Moraš li? Da li ti prija? Škola, fakultet, posao, udaja, deca, mašinerija koja decenijama melje moje želje, snove, potrebe. Sad moram to, jer tako roditelji žele, jer tako šef traži, jer tako muž misli, jer tako deci treba. A za mene ima vremena, sutra ću.
I tako, dođe to sutra i šta sad? Ha, pojma nemam, u duši mi samo frka i praznina. Šta ćeš, navikla životinja da joj drugi komanduju.
Ok, ne dramatizuj Leposava, resetuj se i misli. Ma znam, samo odlažem, jer prvo moram ono najteže, moram sve da ih pustim i ne jurim mrvice pažnje, ne ugađam da bi me voleli, već da zavolim sebe i krenem u osvajanje slobode. Moj život je samo jedan, Bog mi ga je darovao, a ja se tako oholo ponašam prema njemu. Sve je jasno, sve sam shvatila, al’ i dalje zaleđeno sedim. Kako, šta, kad?
“Hajde, trgni se i probaj malo da se igraš. Za početak, ponašaj se prema sebi, kao prema sopstvenom detetu. Lovi i ispunjavaj sebi želje. Pomazi se, zagrli, uteši, opravdaj. Zabavi svoju dušu i raduj se”, šapnu Dunav, stari mudrac.
Izvor fotografija: unsplash.com
Piše: Leposava Vukoičić Jovanović, Klimakterični dnevnik
