Predlažemo vam knjige za proleće, koje će vam doneti opuštanje i radost u predstojećim sunčanim danima. Na našoj listi predloga knjiga naći ćete klasike, ali i nova izdanja koja tek treba da otkrijete.
Birali smo knjige koje nas atmosferom i pričom podsećaju na proleće, a s druge strane smo predlagali izdanja koja su “sveža” i aktuelna – tako da svako može da pronađe nešto za sebe.
Čim vreme postane dovoljno toplo, pripremite ćebence, termos sa kafom, sendviče i voće, pa se zaputite u park ili šumu na piknik i dugoročno čitanje u prirodi. Ne možemo da zamislimo lepši način opuštanja, a možda baš neku od sledećih knjiga možete da ponesete ovog proleća gde god da idete.
View this post on Instagram
Knjige za proleće – naši predlozi
“Tajni vrt”, Frensis Hodžson Bernet
Znamo da je ovo knjiga za decu, ali je uvek dobra ideja vratiti se u detinjstvo, makar duhom, i prisetiti se tog osećaja bezbrižnosti i čiste radosti. Meri Lenoks, razmažena imućna devojčica, dolazi da živi sa svojim povučenim ujakom u Jorkšir nakon smrti svojih roditelja. Tamo upoznaje srdačnu domaćicu, naizgled hladnog baštovana, veselog crvendaća i histeričnog i bolesnog rođaka, majstora Kolina, čiji jauci noću odjekuju kućom. Uz pomoć crvendaća, Meri pronalazi vrata tajnog vrta, godinama zapuštenog i skrivenog. Kad odluči da tajno obnovi baštu, njena priča potpuno menja pravac i pretvara se nešto magično.
“Grčko blago”, Irving Stoun
Pre nego što se mnogi od nas ovog leta otisnu u Grčku, nije loše pročitati nesvakidašnju životnu priču čoveka kojem je ova drevna zemlja donela večnu slavu. Arheolog Hajnrih Šliman je od najranije mladosti bio preduzimljiv i neumornog avanturističkog duha. Proputovao je pola sveta, obogatio se trgovinom i naučio mnoge jezike, nikad ne prestajući da sanja o tome da će jednog dana pronaći ostatke legendarne Troje. Vođen magijom Homerovih stihova, Šliman je početkom 1868. godine došao u Grčku i započeo niz uspešnih iskopavanja. Stoun na maestralan način opisuje kako je Šliman našao ono za čim je tragao celog života.
“Male žene/Dobre supruge” Luiza Mej Alkot
Evo jednog klasika koji je idealan za uživanje u zelenilu, dok pratite dirljivu priču o četiri sestre, koja već dva veka važi za omiljenu knjigu mladih. Generacije muškaraca i žena, zaljubile su se u junakinje najpopularnijeg Luize Mej Alkot, Male žene. Buduća književnica Džo, slaba i nežna Bet, dostojanstvena Meg i romantična, razmažena Ejmi, ujedinjene su u svojoj privrženosti i borbi da prežive u Novoj Engleskoj tokom Građanskog rata.
“Proročica”, Margaret Atvud
Na srpski jezik je nedavno prevedena još jedna knjiga Margaret Atvud, autorke “Sluškinjine priče”. “Proročica” je uzbudljiva priča prepuna obrta, o ženi čiji pokušaji da pobegne od sebe postaju povod za suočavanje sa samoobmanom, sa kojom se bori od detinjstva. Džoan Foster ima brojne identitete i talenat da ih odbaci po svojoj volji. Pisala je gotičke romanse, imala afere sa poljskim grofom i apsurdnim avangardnim umetnikom, postala je politički angažovana partnerka svom mužu aktivisti. Nakon što jedan tom njene poezije postane neočekivana književna senzacija, njena slava privlači ucenjivača koji preti da će otkriti njene tajne. Njen odgovor je da lažira sopstvenu smrt i pobegne u gradić na brdu u Italiji.
View this post on Instagram
“Dnevnik praznine” Emi Jagi
Roman koji je osvojio titulu najbolje debitantske knjige u Japanu donosi nesvakidašnju i važnu priču o tradicionalnoj ženskoj ulozi supruge i majke. Roman prati tridesetogodišnju Šibatu, koja se pretvara da je trudna jer joj je dozlogrdilo što kolege očekuju da posprema za njima samo zato što je jedina žena u kancelariji. Dok se Šibata oslobađa samo da bi otkrila da je sada svi posmatraju isključivo kao buduću majku, priča postaje gotovo nadrealna i mi počinjemo da se pitamo gde je granica između prevare i njenog života.
“Voli me više od svega na svijetu”, Mira Furlan
Ovo proleće je idealan period da se upoznate sa životnom pričom velike jugoslovenske glumice Mire Furlan, i to njenim rečima. U autobiografskoj knjizi uvodi čitaoce u vlastiti svet, u intimne drame i razmišljanja, opisujući život i karijeru pune uspona i padova. Istovremeno oživljava vreme koje je nestalo u ratu, generaciju i pojedince koji su verovali u bolji i srećniji svet i za koje, pogotovo ako su bili nadnacionalni poput autorke, početkom sukoba u bivšoj Jugoslaviji više nije bilo mesta u novim državama.
“Eseška zmija”, Sara Peri
Da li je u moderno doba moguće napisati viktorijanski roman, koji može da parira klasicima iz tog perioda? Sara Peri pokazuje da je to moguće, i to na veoma poetičan način. Kada 1890-ih u Londonu umre briljantni, dominantni muž Kore Siborn, ona započinje novi život pomešanih osećanja – sa olakšanjem koliko i sa tugom. Njen brak je bio nesrećan, a sama Kora nikada nije znala da odigra ulogu supruge kako je to društvo očekivalo od nje. Ona odlazi u priobalni Eseks, u pratnji radoznalog i opsesivnog sina Fransisa i dečakove dadilje Marte. Tamo ih dočekuju glasine da se posle skoro trista godina vratila mitska zmija iz Eseksa, strašno stvorenje koje je nekada lutalo močvarama. Međutim, umesto drevnog čudovišta, Kora će u Eseksu pronaći neočekivanu ljubav i duboko prijateljstvo.
Pročitajte i ovo: Tri autorke, tri različita žanra: Predlažemo vam knjige žena za koje možda niste čuli
Naslovna fotografija: instagram.com/nancyreads
Božica Luković
