Antoine de Saint-Exupéry rođen je 29. juna 1900. godine u Lionu. Četrdeset tri godine kasnije, objavio je u Njujorku svoj roman “Mali princ” (“Le Petit Prince”) koji je vrlo brzo postigao veliki međunarodni uspeh, toliko da je, pored Biblije, najprevođenija knjiga svih vremena. Ono što je posebno i zanimljivo u vezi sa ovom knjigom jeste da, iako spada u obaveznu lektiru za osnovnu školu, sasvim se drugačije “čita”, odnosno razume, u različitim periodima života. Dakle, reč je o knjizi za sve uzraste koju bi trebalo čitati kada se osećate izgubljeno ili želite da se podsetite onih lekcija koje ste zapravo vrlo dobro razumeli kao dete. Evo koje su to najvrednije životne lekcije kojima nas je ova knjiga naučila.
“Svi odrasli su nekada bili deca… ali se samo neki od njih sećaju toga…”
Deca se raduju malim stvarima i svim onim što kasnije počnemo da podrazumevamo- dugi na nebu, kiši, cveću, sladoledu, ljuljaškama u parku, igri sa drugarima… Deca su radoznala, ne plaše se da postavljaju pitanja i otvorena su – ne plaše se ni da dobiju odgovore. Deca sanjaju i veruju u svoje snove – zaista znaju koliko mašta može raditi za njih. Kao deca, negde smo u sebi znali šta je naša životna svrha, i baš zbog toga bi trebalo da se u taj period katkad vratimo i postavimo sebi pitanja – šta nas je ispunjavalo, čemu smo se radovali, u čemu smo zaista uživali i šta smo tada želeli da postanemo kada odrastemo i radimo u životu?
“Najlepše stvari na svetu ne mogu se videti ili dodirnuti, one se mogu osetiti srcem…”
Čitavog života trudimo se da dostignemo određeni status i materijalne stvari, a zapravo sve što nas čini istinski srećnima nije materijalne prirode i ne može se videti, dodirnuti i posedovati, već je samo moguće osećati – ljubav, slobodu, radost, želju, prijateljstvo, poeziju, dom…
