Naučite da imate posla sa bolesnikom kome nikada neće biti bolje i čiji se dobri periodi uvek okončaju nekom dramom, kao da su oni samo mirovanje vulkana koji kuva iznutra i nekontrolisano bljuje vatru kad proradi, u trenutku koji ne možete uopšte da predvidite.
Naučite da se nosite sa svojim besom i nemoći, a to naročito dobro naučite ako je ludak vaša rođena majka ili otac, koji se nikad nisu o vama brinuli onako kako roditelj treba da se stara o detetu, jer nisu bili u stanju, jer je ludilo uvek bilo u najavi, samo su vitalni fragmenti ličnosti bili jači i dominantniji, čistom snagom mladosti i zakona postepenog urušavanja te snage. Jer to je ujedno i snaga da se drži poklopac na potisnutim sadržajima, koja sa godinama slabi, dok labilna osoba sasvim ne odustane od pokušaja da drži sebe pod kontrolom i da odgovara na zahteve svakodnevice, porodičnog i uopšte, odgovornog života odrasle osobe.
Ludaci su uvek puno srećniji kad totalno dignu ruke i prepuste svu odgovornost stabilnim osobama oko sebe. A onda ih vi gledate kako su se najzad vratili u emotivno i ego stanje deteta, jer su potpuno prestali i da pokušavaju da odrastu i sazru i da i pred sobom i pred drugima glume da im je to uspelo. Gledate tu potpunu sebičnost za koju ne možete da ih prozovete, jer je to egocentričnost deteta, koje je sigurno u svom svetu, koji se sav sastoji od njegovih potreba.
