Labilni nemaju mnogo potreba, jer su sveli svoj svet na tesne okvire u kojima se ništa naročito ne događa, osim što prolaze dani.
I to su vaši najbliži. Krv, genetika. Ima li toga u vama? Hoće li se pojaviti u vašoj deci? Da li su vaši ludi roditelji imali izbor, koji nisu umeli da naprave? Da li bi bili drugačiji da su se dozvali, izborili za sopstvenu integraciju, da su tražili pomoć i lečili se, umesto što su glumili da se uklapaju u odgovoran porodični život? Da li biste vi bili drugačiji? Srećniji?
Samo nastavite da preispitujete sebe, jer to je ono što vam ludaci ostavljaju da uradite – za sebe, za njih, za prošlost u kojoj su ostale njihove neiskorišćene mogućnosti, za buduće generacije koje neće morati da žive sa ludacima da bi izrasle u stabilne, odgovorne i zrele osobe i koje neće morati da uče da neguju i čuvaju životnu radost uprkos ludacima.
Mnogo se nauči, kad živite sa labilnim osobama. Naučite barem sve ono što one nisu uspele i nikada i neće.
Izvor fotografija: www.nabiha.eu, funnystack.com
Aleksina Đorđević
