Proteklih nekoliko dana najviše vremena sam provela u društvu mladih ljudi iz različitih zemalja koji su došli turistički u posetu Beogradu. Bilo mi je veoma interesantno da slušam o njihovom doživljaju grada i razlozima koji su ih naveli da ovde dođu. Iskreno, sve je drugačije od onoga što sam ja očekivala. Svi imaju veoma lepe utiske. Sviđa im se grad i način življenja u njemu. Ovo me je podstaklo da razmišljam o svom odnosu prema gradu u kojem živim. Sa svakodnevnim obavezama i ozbiljnim dimenzijama življenja, zaboravila sam koliko ovaj grad može da bude interesantan.
Zbog svojih novih poznanika i veoma toplog vremena dobila sam inspiraciju da provedem jedan dan kao turista u Beogradu.
Rano pre podne organizovano, sa grupom različitih ljudi, otišla sam da posetim Beli Dvor. Potpuno fantastično iskustvo. To mesto je oduvek imalo neko super-posebno značenje za mene i samo bivanje tamo učinilo je instant povratak u moje detinjstvo. Kao mini vremeplov ponovo sam bila u kasnim sedamdesetim i sve mi je bilo nekako bajkovito. Saznala sam dosta zanimljivih informacija iz srpske prošlosti koji su mi pomogle da moja različita i izolovana znanja povežem u celinu. Zbog svoje maštovitosti, slušajući različite priče i gledajući prostorije kroz koje smo prolazili, zamišljala sam kako se odvijao život ljudi koji su nekada tamo živeli. Bilo mi je veoma inspirativno da se na trenutak povežem sa privatnim životima poznatih srpskih vladara. Jedna potpuno drugačija dimenzija življenja. Dva sata putovanja kroz srpsku prošlost bila su definitivno veoma zabavna za mene.
Nakon toga, vratila sam se u centar grada i otišla na kafu u jedan miran, lep kafe sa prijatnom muzikom. Posle nepuna dva sata posmatranja ljudi koji su prolazili ulicama odlučila sam da se prošetam do Andrićevog venca i posetim muzej Ive Andrića. Ovo je bilo iskustvo samo za sebe. Ukoliko ste čitali njegove knjige onda će vam poseta ovom muzeju biti dodatno interesantna. U ličnim traženjima smisla života najveći uticaj na mene su imali njegovi “Znakovi pored puta”.
“Pravac u kojem čovek treba da ide je onaj u kojem njegovi strahovi rastu” – Ivo Andrić
Trebalo mi je dvadesetak godina da razumem istinu ove misli. Bilo kako bilo, ja sam se osećala jako lepo, okružena njegovim životom.
Fantastično mi je prijao osećaj da budem u nekim drugim vremenima postojanja ovog grada. U svom svakodnevnom funkcionisanju nikada nisam razmišljala o istoriji Beograda i svim ljudima i događajima koji su bili deo nje. Prijalo mi je sve što sam videla i čula tog dana. Osećala sam da pripadam nečemu raznovrsnijem, širem, zanimljivijem. Doživela sam grad na jedan potpuno drugačiji način i bilo je veoma ispunjavajuće. Kao kada sazanate neke lične, privatne priče o nekome i onda se vaš odnos potpuno promeni. Sve vam izgleda nekako drugačije, zanimljivije. Ponovo sam počela da volim Beograd i to mi je jako prijalo.
Odlučila sam da svakog meseca napravim malu ekskurziju po Beogradu. Volim svoj novi odnos prema gradu.
Postoji jako mnogo mesta u ovom gradu gde možete da se osećate kao turista, bez obzira što ste tu proveli ceo svoj život. Meni je jako zanimljivo da imam svoj svakodnevni Beograd, gde me svi poznaju i onaj koji mi je nov, i doživljavam ga po prvi put na neki drugačiji način. Ono što u mnogome definiše stvari jeste naš odnos prema njima.
Vežba br. 14 – Izgradite zdrav odnos prema stvarima koje su vam problematične
Svi mi imamo situacije koje su nam manje prijatne, ali neophodne u našem funkcionisanju. Postoji jednostavan način kako možete da veoma brzo promenite svoj odnos prema nečemu na način koji vama odgovara. Napišite na parčetu papira to što želite da uradite. Na primer, imate problem da razgovarate sa nekim vezano za posao koji radite. Sama pomisao na tu situaciju stvara vam neprijatnost i mislite da će ishod biti nepovoljan za vas. Napišite veoma jasno i kratko “Razgovor sa …”. Zatim zažmurite i zamislite da radite nešto što vam pričinjava neverovatno zadovoljstvo.
Ja volim da zamišljam kako plivam sa delfinima. To mi je u istom trenutku zabavno, uzbudljivo i umirujuće. Prepustite se ovom osećaju. U jednom trenutku, samo na kratko otvorite oči i pročitajte to što ste napisali. Ponovo zatvorite oči i vratite se uživanju u procesu koji ste sami kreirali. Ovo možete da ponovite nekoliko puta. Posle izvesnog vremena pomisao na situaciju koja vas očekuje biće ispunjen mnogo prijatnijim i umirujućim mislima. Budite kreativni i eksperimentišite, videćete kako je zabavno i korisno.
Maja Selaković voli da se izražava kroz slike, čini joj se da se stvari tako doživljavaju intuitivnije i da je komunikacija smislenija. Ljubav prema vizuelnim umetnostima provela ju je kroz fotografiju, advertising, televiziju i film.