Nisu se ni upoznali, a kobajagi ni spazili, a već su jedno u drugom namirisali hejt – onaj sa oštrom notom konkurencije, izazova da se odmeri mentalna snaga i iskaže dominacija. Jer, taj dasa, pa on voli kokoške, jer samo takve i privlači, jasno je da je nesiguran i egocentričan i da bi ga jedna snažna, punokrvna i autentična žena izbušila kao balon. I ta namiguša, tako sva preterana, nije ona još naišla na nekog da njome počisti patos i pokaže joj kako žensko treba da se ponaša.
O, još se nisu ni pogledali u oči (sa sjajem nedvosmislenog prezira) a već toliko znaju jedno o drugom.
I onda se stvarno sretnu. Kasnije. Negde. Neminovno je. Dva tako jaka magneta ne mogu da ignorišu jedno drugo, sve i da se trude iz petnih žila, a trude se. Jer među njima postoji nešto što vrišteći zahteva da mu se da ime, oblik, težina, definicija, smisao. I oboje shvate taj susret kao priliku da odmere snage. E sad ćeš lutko, da vidiš s kim imaš posla. E sad će daso, lutka da ti pokaže. I počne da pršti. Visoki napon. Hejt u svom najboljem izdanju.
On je opali filozofijom po nosu. Ona njemu aperkat sarkazmom. On je zgrabi za sarkazam, pa joj ga felšira o filozofiju. Ona okusi sopstvenu krv, izmakne se par koraka, pa uperi sile psihologije na njega. On joj zavitla u oči prašinu Junga, ona mu Fromom izvuče tepih ispod nogu. Popadaju zadihani. On nju za kosu, pa glavom o nadrealizam, bam Dali, bam Breton, bam Bunjuel, ona se rasplače od neverice – nadrealizam je njen život, pa tras ezoterijom pravo u solarni pleksus, pa u srčanu čakru, pa prst u treće oko – gotovo, poklaše se. Ustuknu prepadnuti i spuste loptu. Hejt rispekt. Epska fantastika. Filmovi, serije, knjige, stripovi – čekirano. Putovanja. Pariz, London, Amsterdam, Barselona, Moskva, Egipat, Krit – čekirano.
