Dokaz da radio ne samo da nije “mrtav” već da je sasvim sigurno medij koji ćemo pratiti i u budućnosti, definitivno je Naxi radio. Postoji već 25 godina, te je nemoguće da ga nikad niste slušali, makar i u prolazu, jer se sluša jednostavno – svuda! I kako njihov slogan i kaže – opušta nas i u njemu uživamo.
Naravno, iza svega onoga što Naxi danas jeste, stoji njegova vlasnica i glavna i odgovorna urednica Maja Rakovic sa kojom smo, povodom jubilarnog rođendana, razgovarali o svemu što se od 1994. godine do danas desilo i promenilo.
WANNABE MAGAZINE: Kao da je juče bilo kada ste za naš magazin govorili povodom 20. rođendana Naxi radija. Od tada je prošlo već pet godina – šta se sve promenilo u ovom periodu?
MAJA RAKOVIC: Pet godina na radiju je mnogo, tu se svašta dešava, jer je radio jedan jako dinamičan medij. Naxi je porastao u Naxi Media Mix, sada su u okviru njega četiri beogradske stanice – Nostalgija, TOP FM, Radio 3 i Naxi, i to je jedna velika stvar, jedna velika grupacija. S druge strane, napravili smo i Naxi Nacional koji je najveća radijska mreža u Srbiji. Takođe, tu je i naš Naxi Digital, sa svojim tematskim digitalnim radio stanicama, kojih je iz meseca u mesec sve više. Ljubitelji svakog muzičkog žanra sada mogu pronaći svoju omiljenu radio stanicu. U digitalu je budućnost i srećna sam što smo mi pioniri u tome. Mi imamo veliko iskustvo kada je to u pitanju. Evo, neki tek sada kreću sa time, a mi smo već deset godina u tome. Ima mnogo novih stvari na Naxi radiju, još jedna nova poslovna zgrada, još mnogo novih ljudi, mnogo kreativnosti i novih poslovnih poduhvata… Nije lako sve to postići, ali mi uspevamo (smeh)!
Naxi Zvezda je postala izuzetno lepo takmičenje i promocija domaće muzike. U junu je bila dodela Naxi Zvezda u Pozorištu na Terazijama, gde su prisustvovali najbolji muzičari iz regiona a nagrade su dobili: Tony Cetinski, Bajaga, grupa Van Gogh, Massimo, Nevena Božović, kompozitori Sara Milutinović, Dušan Alagić i mnogi drugi.
Sada se spremamo za rođendan koji je takođe velika svečanost, i svake godine se trudimo da bude još bolje i lepše i drago nam je što ceo grad želi da bude na našem rođendanu, jer se zna da je to najbolji party!
S obzirom na to da Naxi postoji sada već četvrtinu veka što je prilično simbolična cifra, možete li da napravite svojevrsnu rekapitulaciju – kakvih je to 25 godina bilo?
Zanimljivih na prvom mestu. Ja samo pamtim lepe dane i to mi donosi taj stalni optimizam o kojem me pitaju: “Kako imaš toliko energije, kako imaš toliko snage, volje, osmeha…”, ali ja uvek pamtim samo dobre dane i pamtim kada smo pre 25 godina napravili Naxi radio. To je bila tako dobra ekipa ljudi koji su i dan-danas ostali u medijima. Sa mnom su pravili Naxi radio uživali u svemu što je taj život donosio, a i danas se rado sećamo tih dana. Mi smo kao jako složna, jako kreativna ekipa stvarali prvi mnogo toga stvari, između ostalog mogu da vam kažem da je prva reklama na kompjuteru, napravljena baš na Naxi radiju. Učili smo mnogo, putovali smo mnogo… Ja sam jako često išla u Englesku i engleske radio stanice su mi bile uzor. Učila sam od Magic FM-a i Heart FM-a i hvala im na tome.
Kasnije sam provela jedno vreme u Mađarskoj, stvarajući jedan divan novi radio i nakon toga sam formatizovala Naxi radio kao moderan svetski radio. Počeli smo sa trakama i gramofonima, jako brzo smo prešli na CD, a onda na moćne radijske softvere, zahvaljujući kojima se muzika odlično uklapa jedna u drugu a svaka pesma ide jedna uz drugu. To uklapanje i “osećaj” mi u našem zanatu zovemo flow. Naxi radio je kroz ovih 25 godina uspeo da nađe taj flow, jer ne bi bio tako dobar. Srećna sam što je već jako dugo Naxi radio na prvom mestu po slušanosti u Beogradu. To je rezultat spoja najmodernije tehnike i elektronskih rešenja, a sve to, moram da naglasim, zahvaljujući i mom sinu Nikoli Kovačeviću koji je najviše imao sluha za to, koji obožava radio i ima fantastične ideje koje sprovodi u delo sa svojim timom.
Velika stvar je ići u korak sa vremenom, mi smo stalno u korak sasvetom, ali mi uvek želimo da budemo ispred vremena. Zato mi je najveći kompliment bio kada mi je naš kolega pre nekoliko dana rekao: “Da, ali vi ste ispred vremena”, možda je to najvažnije od svega i negde je to i najvažnije od svega, da negde postoji neko ko uvek podiže lestvicu. Dakle, da, nije lako biti stalno prvi i vući ka novom, ali nama je to nekako suđeno (smeh).
Šta mislite da je presudno za uspeh danas? Koji je odnos truda i vrednog rada, sa jedne strane, i proste sreće da se sve desi kako priželjkujete, sa druge?
To je večita Makijavelijeva priča, virtu i fortuna – malo sreće i mnogo znanja, to jeste recept sasvim sigurno. Uz to, ja bih dodala, fantastična upornost i ono što je često pominjano u filmu Roki, iako nisam veliki fan tog filma: “Nije važno koliko brzo padneš, nego koliko brzo ustaneš”.
Sigurno je da je za ovih 25 godina bilo raznih događaja i situacija, ali je Naxi uspevao da opstane. Zamislite kako je bilo raditi za vreme bombardovanja ili u uslovima rata kada smo mi emitovali pesme iz celog regiona, a tamo se iza granice pucalo. Zamislite koliko je to bilo rizično, ali smo mi istrajali u našoj ideji i zato bih ja tu upornost još više potencirala nego virtu i fortunu. Naravno, i stalno nadograđivanje, stalno učenje, stalna veza sa Evropom, stalna veza sa najboljim radio stanicama Evrope i razmenjivanje iskustva na taj način. Mi za to imamo mogućnost na Radio danima koje organizuje RAB Srbija čija sam ja predsednica već deset godina, ali i na Radio danima Evrope na koje dolazi ceo svet. Mi smo partneri Radio dana Evrope i to je ogromna stvar da da čujete nove ideje, da imate mogućnost da ih i vi predstavite i da stalno idete napred. To je moj recept za biznis u Srbiji danas. Sreća nam sigurno treba, samo što je mi uvek ne vidimo, stalno pričamo o njoj, a zapravo iza nje stoji velika upornost, veliki rad i učenje.
Da možete da počnete ispočetka, da li biste bilo šta promenili u svom pristupu i odnosu prema poslu?
Ne bih, zato što sam ja u posao unosila mnogo emocija i mnogi moji prijatelji, i kritičari, imali su običaj da kažu: “Ti nećeš uspeti nikako, radio ti je super i sve je super, ali ti si previše emotivna”. Ja sam ostala emotivna i dan-danas i na isti način rukovodim i na isti način se družim sa ljudima koji su zaposleni kod mene i zajedno stvaramo mnogo toga. To je tako bilo 25 godina, ja se promeniti neću, a izgleda da sam uspela u svom poslu. Osnovna stvar je emocija, koja je sve vreme bila prisutna i jaka želja da uspete i da se zaista trudite svim silama da to tako bude. Ne bih ništa promenila.
Zašto baš radio? Šta za vas predstavlja ovaj medij?
Kao što sam rekla malopre, emociju. Jedino je radio od svih medija “za dušu” i on je nešto što je potpuno drugačije nego televizija, gde imate sliku, pa gledate kako neko izgleda i ne morate da ga slušate uopšte. Veoma važni za naš život su i štampa i sajtovi, ali radio je jedini medij kojima ima potpunu emociju jer ste upućeni samo na voditelja koji se lično vama obraća. Radio je intiman medij, na kome slušate pesme koje volite, a neko pokušava da vam ugodi i da vam donese atmosferu te pesme. Zato meni kao jednom velikom emotivcu ništa drugo ne bi prijalo toliko kao radio.
Devedesetih godina ljudi koji su imali radio otvarali su televizije. Tada su ljudi koji su dolazili na česte žurke i okupljanja koje smo mi pravili stalno pitali kada će televizija, a ja sam im odgovarala: “Ne, neće biti televizije uopšte”, “Pa kako?”, “Pa tako što ja volim radio, biće mnogo radija!” i evo sad ih je mnogo zaista (smeh). Sada ih ima 50 u celoj Srbiji koje smo mi okupili, a ja nikada ne bih izabrala nijedan drugi medij, jer samo radio daje tu intimu, tu dušu, svojim slušaocima.
