Maladaptivno sanjarenje predstavlja stanje odvajanja od stvarnosti, u kome se neko gubi u svojim mislima, živo odigravajući zamišljene razgovore i prizore.
Iako se svi prepuštamo sanjarenju i puštamo um da odluta od realnosti, ova pojava može biti tako intenzivna da ometa svakodnevni život i javlja se kao odgovor na mentalna stanja depresije, anksioznosti ili traume.
Maladaptivno ili neprilagođeno sanjaranje je stanje u kome neko redovno doživljava intenzivno maštanje, koje mu skreće svu pažnju, tako da prestane da se bavi zadatkom na kome radi, ili ljudima koji su pored njega. Ova sanjarenja mogu biti pokrenuta događajima iz stvarnog života, ili reakcija na stimulanse kao što su buka, miris, tema razgovora, film…
Neprilagođeni sanjari se mogu odvojiti od stvarnosti i biti potpuno apsorbovani unutrašnjim sadržajima, mogu nesvesno glumiti i izgovarati dijaloge likova u svom sanjarenju. Sadržaji sanjarenja mogu biti bogati detaljima, fantastični, ili idealizovani. Maladaptivno sanjarenje se može razviti kao strategija suočavanja sa traumom, jer se unutrašnji svet doživljava sigurnije, nego iskustva koja se dešavaju van njega. Psiholozi su primetili da je ova pojava bila pojačana tokom izolacije za vreme pandemije.
Pojam maladaptivnog sanjarenja je prvi put definian 2002. godine i još uvek nije zvanično uvršten u dijagnostiku mentalnih stanja, jer nije dovoljno proučen, ali čini se da je ovo stanje češće među osobama koje imaju anksioznost, depresiju ili opsesivno-kompulsivni poremećaj. Više od polovine maladaptivnih sanjara ima poremećaj mentalnog zdravlja.
Maladaptivno sanjarenje – simptomi i komplikacije
Neprilagođeno sanjarenje je više od intenzivnog maštanja – to je bekstvo od realnosti, kome se osoba prepušta svakodnevno, koje uključuje intenzivno i živopisno fantaziranje koje se odvija kao priča sa likovima, postavkama i radnjom. Ponekad su sanjarenja pokrenuta događajima iz života, ili senzornim iskustvima, a prepuštanje maladaptivnom sanjarenju praćeno je izrazima lica, gestikulacijom, šaputanjem i pokretima i to može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati.
Maladaptivna sanjarenja mogu biti toliko obuzimajuća i dugotrajna, da se osoba odvaja od sveta oko sebe, što negativno utiče na njene svakodnevne aktivnosti, rezultate u učenju ili radu, san i međuljudske odnose. Neprilagođeni sanjari mogu provesti sate svog dana zaokupljeni unutrašnjims vetom, tako da im postaje sve teže da se prizemlje i uključe u realnost. Zbog sveobuhvatne i intenzivne prirode svojih sanjarija, mogu zanemariti svoje obaveze i odgovornosti, što pojačava nivo stresa. Iako bekstvo u sanjarenje predstavlja emoionalni ventil, osobe koje mu se prepuštaju se generalno gore osećaju, nakon toga.
Takođe, psiholozi primećuju da maladaptivni sanjari često imaju problema sa spavanjem – loš i neadekvatan noćni san može narušiti nečiju sposobnost fokusa i održavanja pažnje, a sve to spada u simptome maladaptivnog sanjarenja. Isto tako, anksioznost i depresija koje su povezane sa maladaptivnim sanjarenjem, povezane su i sa poremećenim obrascima spavanja.
View this post on Instagram
Razlika između sanjarenja i neprilagođenog sanjarenja
Sanjarenje je obično prijatan i normalan deo svakodnevice – istraživanja sugerišu da ljudi skoro polovinu budnog vremena provode u maštanju i sanjarenju, koje im zaokuplja misli dok se bave rutinskim zadacima. Iako nam odvraća pažnju od onoga što radimo, sanjarenje donosi neke prednosti, kao što je oslobađanje od dosade, pronalaženje smisla u našoj životnoj priči, povećanje kreativnosti, kao i planiranje budućih događaja.
Maladaptivno sanjarenje takođe može biti prijatno, ali je veća verovatnoća da uključuje teme agresije, moći, kontrole, seksa, ili scenarije zatočeništva, spasavanja i bekstva. Ova vrsta maštanja zalazi dublje u carstvo fantazija, u kome se uživljavamo u razne uloge. I dok se obično sanjarenje odvija u umu, maladaptivno uključuje i telo i praćeno je pokretima koji se ponavljaju, izrazima lica ili verbalizacijom.
Pročitajte i ovo: Potiskivanje emocija – šta se dešava kad “gutate” svoja osećanja
Dijagnostikovanje neprilagođenog sanjarenja
Stručnjaci još uvek ne znaju šta uzrokuje maladaptivno sanjarenje, a ne postoji ni zvanična metoda dijagnostike. Iako su uzorci povezani sa socijalnom anksioznošću ili traumom, ljudi mogu razviti neprilagođeno sanjarenje i bez proživljene traume. Takođe, postoje izvori koji ukazuju na to da su neprilagođeni sanjari kao deca imali vrlo aktivnu i bujnu maštu. Rana istraživanja razvila su skalu maladaptivnog sanjarenja, koja se oslanja na samoprocenu – osoba ocenjuje težinu i učestalost svojih simptoma, odgovarajući na pitanja o tome šta se dešava u njenom sanjarenju, koliko je ono živopisno i detaljno, da li može da se zaustavi i prekine sanjarenje i da li to želi, kao i da li sanjarenje ometa njene obaveze i svakodnevni život. Odgovori na ova pitanja daju smernice terapeutima u proceni problematike i osmišljavanju pristupa i tretmana.
Zbog prirode simptoma, neprilagođeno sanjarenje se može pomešati sa šizofrenijom, ali postoji jedna bitna razlika – pojedini koji doživljavaju maladaptivno sanjarenje znaju da njihove fantazije nisu stvarne, dok osobe sa šizoidnim poremećajima ima poteškoće da razlikuju stvarnost od mašte.
Ipak, postoje izvesna preklapanja između neprilagođenog sanjarenja i drugih stanja – sanjarai pokazuju više simptoma depresije, opšte i socijalne anksioznosti i disocijacije. Takođe, veća je verovatnoća da će imati poremećaj pažnje (ADHD) ili opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD).
Maladaptivno sanjarenje i terapeutski pristup
Ne postoji zvaničan tretman lečenja neprilagođenog sanjarenja i terapeuti obično upućuju ljude da bolje upravljaju simptomima, a pre svega da poboljšaju kvalitet sna i usvoje zdravije navike spavanja.
To uključuje praćenje redovnog rasporeda odlaska na spavanje i ustajanja, radnim danima, kao i vikendom, obezbeđivanje najmanje sedam sati sna, uspostavljanje umirujuće večernje rutine, koja pomaže u opuštanju i zaspivanju.
Upravljanje simptomima neprilagođenog sanjarenja na telesnom nivou obuhvata i redovnu i uravnoteženu ishranu, kao i fizičku aktivnost, izlaganje sunčevoj svetlosti tokom dana i vođenje računa o upotrebi kofeina (izbegavanje kafe najmanje 6 sati pre odlaska na spavanje).
Psihološki pristup uključuje razumevanje svog stanja i korišćenje beležnice ili snimanje onoga što radite za vreme sanjarenja, kako biste pratili i prepoznali okidače, razumeli šta vas pokreće i nastojali da to izbegnete.
View this post on Instagram
Podrška bliskih osoba, članova porodice i prijatelja može pomoći da se sanjarenja produžavaju i intenziviraju, jer vas oni mogu prekinuti kad primete da zapadate u sanjarenje.
Pored svega što sami možete učiniti da biste smanjili maladaptivno sanjarenje, odlazak na terapiju je najbolji način da istražite svoje pokretače, obradite traume i uvežbate specifične strategije za upravljanje simptomima. Psiholozi mogu savetovati tehnike uzemljenja i prakse svesnosti, a neki terapeuti preporučuju da promenite pozitivne rasplete svojih sanjarenja u negativne, kako biste svoje neprilagođeno sanjarenje doživeli kao manje isplativo.
Dnevno sanjarenje može biti utešno i restorativno, ali ako prelazi u neprilagođeno sanjarenje koje vam oduzima većinu vremena i ometa vaše svakodnevne zadatke, postaje oblik zavisnosti, koji treba ozbiljno shvatiti i pristupiti mu sa svih nivoa pomoći i samopomoći.
Pročitajte i ovo: Zbog čega se javlja iracionalno razmišljanje i kako njime da upravljate?
Naslovna fotografija: instagram.com/barbaraegholm
Brankica Milošević
