Sećate li se kako ste se osećali kad ste bili mali? Da li ste mrzeli ono kad vam kažu da ćete neke stvari razumeti i moći da radite kad budete odrasli, jer ste osećali da možete da ih razumete i radite iako ste mali, samo niko neće da vam objasni suštinu?
Da li ste primetili kako je majka intervenisala dok je snimala svog uznemirenog mališana? Uopšte nije pokušavala da ga uteši, umiri i ućutka, nego mu je rekla da ne mora da čeka da odraste i da ima puno toga što može da uradi iako je mali. Da li ste nekad doživeli takvu podršku? Da li umete da je pružite?
Sigurna sam da Indigo deca (da se poslužim tim nazivom, da istaknem njihovu svesnost i posebnost) imaju roditelje koji su i sami obojeni bojama spoznaje, svesti i istine, koji ne podležu šablonima o vaspitanju i koji stvarno poznaju svoju decu, jer ih posmatraju, doživljavaju i nastoje da razumeju odakle su ta deca došla kod njih i kako mogu da im pomognu da se izraze i ostvare. Svesni roditelji su u stanju da prepoznaju i podrže tu istu svesnost kod svoje dece, što ne umanjuje značaj Indigo priče, ali je proširuje. A ta svesnost se uvek tiče zadatka na planeti, onog najvažnijeg posla, za koji treba da se osposobimo odrastajući, a koji nema (puno) veze sa profesijom, uspehom, zarađivanjem novca – sa svim onim što uobičajeno smatramo poslom.
