Boravak na radnom mestu čini čak trećinu dana većineodraslih, a opet – mentalno zdravlje na poslu je tema o kojoj se nedovoljno priča. Situacija se definitivno poboljšala u poslednjih deset godina, ali postavlja se pitanje kada ćemo zaista normalizovati razgovor o zdravom radnom okruženju. Posao je mesto gde provodimo pet dana sedmično, gde zarađujemo prihod za život i, neretko, gde stičemo prijatelje. Biti karijerno ispunjen i zadovoljan provedenim vremenom na radnom mestu može biti od velikog značaja za mentalno zdravlje i opšte blagostanje.
Evo zašto je mentalno zdravlje na poslu ključno
Istraživanja pokazuju kako dugo radno vreme, niske plate i nezdrava radna atmosfera ne utiču samo na smanjenje produktivnosti na poslu, već i na mentalno stanje ljudi na globalnom nivou.
Prioritizacija mentalnog zdravlja važnija je nego ikad pre jer finansijska kriza, promene u poslovnoj kulturi izazvane pandemijom i rastući nivo stresa beleže rekord poslednjih godina. Studije su pokazale da kompanije, koje vode računa o mentalnom stanju zaposlenih, organizuju odgovarajuće obuke za zaposlene i omogućuju fleksibilne opcije rada, beleže bolje mentalno zdravlje radnika.
Toksično radno okruženje čini da se zaposleni osećaju kažnjenim, odbačenim, krivim, poniženim i stavlja ih u odbrambenu poziciju. Zaposlenima je izazovno raditi u takvoj sredini zbog negativnog ophođenja menadžmenta i poslodavaca, a uobičajena ponašanja uključuju nipodaštavanje, vikanje, manipulisanje i omalovažavanje. Međuljudski odnosi na poslu su od ključnog značaja za zadovoljstvo zaposlenih, ali i njihovo mentalno zdravlje. Ne zaboravite – frustracije sa radnog mesta nosite i svojim kućama.
Mitovi o mentalnom zdravlju na poslu
Jedan od najstarijih i najupečatljivijih mitova je onaj: ostavite svoja osećanja pred vratima. Ideja da ljudi mogu da se odreknu svoje ljudskosti i robotski melju 40 sati nedeljno je nerealistična i nezdrava. Umesto ostavljanja svih svojih osećanja pred vratima, nova mantra upućena poslodavcima bi trebalo da glasi – stvorite dovoljno zdravo okruženje u kome zaposleni ne moraju da se odriču svoje ljudskosti da bi preživeli dan. Ljudski faktor na poslu ne sme biti zanemarivan jer gde su ljudi – ima i grešaka. Ideal o savršenoj podeli poslovnih zaduženja i njihovom besprekornom izvršavanju bez uključivanja emocija je verovatno najstariji oblik geslajtinga na poslu.
Još jedan zastupljen mit u vidu lažne motivacije je: samo mislite pozitivno i bićete produktivni. Ako ste ikada pokušali da izađete iz faze anksioznosti ili iz depresivnog stanja, znate da parola: samo razmišljaj pozitivno nije od neke pomoći, tačnije – kontraproduktivna je. U tim trenucima mogu se javiti razmišljanja da ste vi problem, što će vas dodatno udaljiti od rešenja. Vaše telo šalje signale kada nešto nije u redu fizički i to se odražava i mentalno.
Nekada srž problema nije u vašem mentalnom zdravlju, već u fizičkoj iscrpljenosti, nedostatku sna, odmora i sunčeve svetlosti. Ukoliko biste slomili nogu, ne biste mogli pozitivno da razmišljate o hodanju, već bi fizički problem zahtevao fizičko rešenje. Često je ono što nazivamo mentalnim zdravstvenim problemima rezultat toga što naš centralni nervni sistem radi ono za šta je dizajniran – upozorava nas kada postoji problem. Mentalno zdravlje nije mentalni proces – to je fiziološki proces.
Možda najštetniji mit uključuje narativ da osobe koje imaju probleme sa mentalnim zdravljem nisu radno sposobne i ne mogu biti korisni članovi društva. Istina je da neko ko živi sa posebno teškim mentalnim zdravstvenim stanjem možda neće moći da obavlja redovan posao. Međutim, većina ljudi sa problemima mentalnog zdravlja može biti produktivna kao i pojedinci bez sličnih problema. Američka studija objavljena 2014. istraživala je status zaposlenja prema težini mentalne bolesti. Autori su otkrili da su, kao što se i očekivalo, stope zaposlenosti opadale sa povećanjem ozbiljnosti mentalnih bolesti. Međutim, zaposleno je 54,5% osoba sa teškim mentalnim stanjem, u poređenju sa 75,9% osoba bez mentalnih bolesti, 68,8% osoba sa blagim mentalnim oboljenjima i 62,7% osoba sa umerenim mentalnim oboljenjima.
Toksičan mit je taj da pritisak i mikromenadžment poboljšavaju produktivnost i performanse zaposlenih. Istina je da pritisak može držati ljude na nogama zbog konstantne anksioznosti i straha od pravljenja grešaka i nedovoljno efektivnog učinka, ali je i ubica zdrave motivacije i poslovne strasti.
Ravnoteža je od vitalnog značaja jer prekomerni pritisak može imati potpuno suprotan efekat od onog koji su poslodavci očekivali, što dovodi do kolapsa samopouzdanja i koncentracije zaposlenih. Takođe, ljudi imaju različite nivoe tolerancije na stres, što znači da različito reaguju na radni pritisak. Ako pritisak postane prevelik, može se brzo pretvoriti u faktor rizika i za zaposlene i za rukovodioce. Zaposleni koji su nezadovoljni slikom o sebi i time kako se osećaju na radnom mestu ne mogu biti dugoročno produktivni i neretko će tražiti alternativne karijerne opcije.
Pročitajte i ovo: Kako da stvorite pozitivno poslovno okruženje
Naslovna fotografija: pinterest.com/mollysims
Milica Nešić
