Mionu Deler Babić, pijanistkinju klasične i jazz muzike, ne treba posebno predstavljati, jer njena muzika dovoljno govori. Zato smo odlučili da vas, kroz ovaj intervju, na najbolji mogući način upoznamo sa umetnicom čija muzika očarava. Uživajte.
WANNABE MAGAZINE: Muzika i Vi. Kako je počela vaša priča?
MIONA DELER BABIĆ: Ah, besvesno. Upisali su me u muzičku školu, isto kao što su me upisali i na balet i na plivanje i na umetničko klizanje. Duže sam se zadržala samo u muzičkom školovanju, do kraja muzičke akademije i petogodišnjeg usavršavanja kod moskovskog pijaniste Sijavusha Gadjieva. Ali sam sve do fakulteta bila ubeđena da ću pratiti porodičnu tradiciju i upisati glumu. Kao tinejdžerki, moja scena je bila samo pozorišna. Kasnije u životu sam nastavila i time da se bavim, ali sa velikim pauzama i obično u nekoj vezi sa muzikom. Postoje profesije i ljubavi koji biraju vas, niste vi ti koji birate. Muzika spada u te profesije.
Photo by: Milica Stojanov
Šta je to što Vas je privuklo baš jazz muzici, a što je čini tako posebnom?
Ja sam pre svega klasična pijanistkinja i pop/rock pevačica ali sam od malena mnogo slusala jazz. I naravno pevala uz Elu Ficdžerald, Saru Vaughan naglas u kupatilu sa četkom u ruci umesto mikrofona. U glasu i u klavirskom zvuku se uvek čuje odakle dolazite. Kasnije je stvar išla sama od sebe, jedno vreme sam studirala jazz pevanje ali sam se kao pevacica i autor javno pre svega bavila alternativnom rock muzikom. Nisam tipičan jazz pijanista niti pevačica, ne sviram turnaround-e na očekivanom mestu niti pevam scat, jednostavno sviram svoju istinu. Ljudi ponekad to definišu kao jazz. Iako ne znam koliko se definicije žanra u danasnje vreme isplate. Ovo je fusion trenutak. To je ono sto svi zapravo sviramo, bili toga svesni ili ne.
Photo by: Milica Stojanov
