Dap, generalni strah od plave senke je primetan čak i među najzagriženijim fanovima makeupa, i iskreno verujem da svako ima svoj razlog za to. Nekoga podseća ne preterane 80-te, koje je u među vremenu shvatio da nikako ne voli jer minimalistički true spirit to baš i ne obožava, nekoga na izvesnu osobu, maminu koleginicu, tetku, ili dalju rođaku koje se uvek seća kao sinonima za prešminkanost, mene na primer na traume prvog ozbiljnijeg šminkanja. Sadašnjim tinejdžerkama se takve omaške sigurno ne bi desile, jer se uz sve tutorijale, odgovorno tvrdim, većina bolje šminka od mene danas (što i nije mnogo teško budući da je moja šminka spala na ten i maskaru), ali mi smo zaista imali faze samostalnog eksperimentisanja koje su se svakako završavale. Moja dakle sa plavom senkom. Jeste bila baby plava u pitanju, ali je još uvek plava, i što je najgore od svega jezivo naneta. Ne, zapravo najgore od svega je što dokazi o tim blamantnim danima postoje, pa i kad me malo popusti strah od plave i kao probala bih setim se fotografija i prosto nemam habrosti. Najiskrenije. Odmah mi Britney Spears i Christina Aguilera iz 2000-ih padnu na pamet, i pokušaji dostizanja istog makeupa, i odustanem pre nego što sam uzela četkicu u ruke.
