Deda uviđa da se svet koji uveliko poznaje sada počinje da se menja. Zato želi da ostane tu na klupi sa Noom, gde je miris zumbula i dalje jak i gde može da zaustavi vreme makar na trenutak dok ga provodi sa svojim unukom. Ali uspomene je sve teže prizvati, pa su deda i Noa sada primorani da nauče kako da urade ono što im najteže pada – da se rastanu. Nisu jedini, apsolutno svima od nas rastanci uvek teško padaju, naročito kada je u pitanju neko koga mnogo volimo.
Onako kako to samo on ume da uradi i verovatno niko više osim njega, Fredrik Backman ovde daje nežan prikaz borbe starog čoveka da zadrži svoje najdraže uspomene koje sve teže zadržava jer mu godine ne dozvoljavaju, kao i način na koji njegova sudbina utiče na njegove najbliže koji ga mnogo vole.
Kao i uvek kada je u pitanju ovaj pisac, kritičari i ovo delo obožavaju te je jedan od njih rekao “Pisana sa razumevanjem i saosećanjem, ova divna priča podseća nas na to da su svakodnevne sitnice često naše najveće blago.”
Podsećanja radi, Fredrik Backman je započeo karijeru kao jedan od najpoznatijih švedskih blogera i kolumnista. Debitovao je u književnosti 2012. godine, kada je objavio međunarodni bestseler Čovek po imenu Uve, koji je preveden na 44 jezika i godinu dana je bio na listi bestselera New York Timesa.
izvor naslovne fotografije: instagram.com/ourlifestylechoices
Jovan
