Prošle nedelje upoznali smo vas sa iranskim Khaju mostom. Ove nedelje selimo se u Evropu, tačnije u Italiju, i govorimo o Ponte Vecchio, mostu koji je simbol Firence i sigurno jedan od najlepših i najprepoznatljivijih mostova Evrope.
Ponte Vecchio ili Stari most se nalazi u Firenci, glavnom gradu Toskane, jedne od 20 regija Italije. Ovo je najstariji most od ukupno šest koji omogućuju prelaz preko reke Arno u Firenci. Veruje se da je most bio izgrađen u vreme Antičkog Rima, iako se u dokumentima prvi put pojavljuje 996. godine. Do 1218. godine bio je to jedini most preko reke Arno. 1345. godine most je pretrpeo ozbiljnu poplavu posle koje je renoviran. Njegova snaga i lepota leže u tome što je “preživeo” i previše nemilosrdnih događaja: poplave, ratove i različite pokušaje rušenja. Ovo je jedini most preko reke Arno koji nije srušen u Drugom svetskom ratu. Još jednu poplavu prebrodio je 1966. godine, iako je bio ozbiljno oštećen i jedva izdržao neverovatan pritisak vode.
Most se sastoji iz tri dela – tri velika luka. Centralni luk je širine 30m, dok su druga dva 27m. Međutim, ono što je najzanimljivije nije njegov veličanstveni oblik ni sve kroz šta je prošao, već ono što se dešava u njegovoj unutrašnjosti, na prolazu koji spaja Opštinu i Pitti palatu (Palazzo Pitti). Još od XIII veka na ovom prolazu se nalaze prodavnice. U početku su se tamo nalazile svakakve prodavnice, čak i mesare i prodavnice ribe. Tri veka kasnije, 1593. godine, Ferdinand I je odlučio kako će na ovom mostu radnje moći da imaju samo zlatari i juveliri. Od tada, ovo je stecište trgovaca najrazličitijom robom, od odeće, obuće, šešira, pa sve do trgovaca nakitom, koje možemo nazvati starosedeocima ovog šetališta.
Jedna od prodavnica koja je uticala na priču ovog mosta je prodavnica katanaca i ključeva. Naime, veruje se da je vlasnik je prodavnice “uveo” kačenje katanaca na ogradu mosta i bacanje njihovih ključeva u reku, što je trebalo da predstavlja odanost i večnu ljubav zaljubljenih koji bi zakačili katanac, a koji bi nakon ove radnje trebalo da ostanu zakačeni i zaključani jedno za drugo do kraja života. Ova zanimljiva ideja vlasniku radnje donosila je odličnu zaradu, ali je bila izuzetno štetna i za most, i za reku. Svake godine trebalo je na stotine katanaca skidati sa vekovima starog mosta. Zato su pre nekoliko decenija italijanske vlasti uvele kaznu od €160 za kačenje katanaca na most.
Na mostu se nalazi i poznata bista Čelinija (Benvenuto Cellini), italijanskog juvelira, skulptora, muzičara, slikara i vojnika XVI veka.
Ovaj most je noću fantastično osvetljen i pravi je raj za turiste koji bi da osete pravi duh Firence. Uveče on postaje življi, zakrčen slučajnim prolaznicima ili onima koji su se namenski tu našli kako bi uživali u pogledu na Arno. U okolini mosta se nalazi veliki broj restorana, kafića, pabova i klubova, prodavnica suvenira; tamo su i umetnici koji će za nekoliko evra napraviti vaš portret ili karikaturu. On je poput spoja stare toskanske tradicije i današnje italijanske energije i, pored galerije Uffizi, najveći simbol predivne Firence.
Dejana Knežević voli knjige (one opipljive), crnu boju i Avenged Sevenfold; Behemota, kafu i McQueen-a. “I am sick of lovable people, somehow they are all a lie.” (D. H. Lawrence)
